Irodalmi Szemle, 1974
1974/3 - Csanda Sándor: Balassi Bálint és a horvát petrarkisták költészete
25 Leute mili moj, hoču te moliti mojojzi, gospoji malo pozvoniti, jeda ti od mene bolje sreče budeš, čemerno tere nje srdačce dobudeš. 5/437 26 Ali tuga i nevolja srce ť jadno tač rascvilja. 5/134 27 Ter nije čuti tvoje pjesni da me tiho razgovori, od tužice i boljezni moje srce koje gori. 5/185 28 Ljepša od sunačca, ostavaj ml zbogom, srce ti ostaje a duša sa mnom gre. gizdava gospoje, sahran’ ga, ere mre. 5/452 29 Toliko obida radost mi sardašce Za čas ki te vide me oči, sunašce, Da svaké žalosti u kih godir bude, Radi te radosti me sarčce zabude. 7/34 30 Zasve jer od vele vridnosti se broje Mnozi koje žele sarce mi dat svoje, Sarcé se li moje prignuti ne ráči. . . 7/55 31 Mila mi s’i draga ti sama gospoje, Kako vid i snagu i sarce još moje. 7/50 32 Ona ne umira u sarcu mojemu Neg se li rašira svaki čas po njemu. 7/57 33 Veci ť se dar prosi, da ljubav i vira Me sarce ku ť nosi, ona sve namira. 7/49 34 Isteci, Danice, pogledaj na mene, gdi život i srce kroz tebe me vene. 7/40 35 Evo ťme držiš za sužma kosom me svezav rusom .. . 5/43 36 Kad najpri ja tvoje vidih zlate kose I oči, gospoje, ke sarce zanose . . . 7/40 37 A1 ne znaš, tve kosi ke sjaju zlatom sad, S kih sarce zanosi svakomu Ijuben jad . . . 7/45 38 I lišce pribilo i kose pripivat, Zlatu, moja vilo, ke budu odsivat 7/44 39 Nu se zagledaj, gospoje, u moju viru pravú, Kakona i ja u tvoje lišce i rusu glavu. 7/47 40 Pozorom mene lie’, premda me poraža 7/32 . . . 41 I bude problidit lišce ti rumeno . . . 7/45 42 Da, da bi sad živa, ti bi učinila Taj usta laživa ka ju su hvalila. 7/58 43 Onada u ruci pravdi se ja vidim Ka hoce na muci da grihe povidim. 7/33 44 Meni se blag vidi i slavan zadosti U krilu tko sidi potajne liposti. 7/50 45 Tko garlo iz bila mramora i ruke I parsi izdila s dvi drage jabuke? 7/39 46 Vilo, ka imaš moč u pozoru tvomu Prominit meni noč na danku bilomu. 7/33 47 ar bi rek tvoj pogled da zdesna i slijeva s zaharom slatki med zajedno prolijává. 5/81 48 daj mi na ov česmen danak sladak pogled, slatku ričcu, iľ što je slaje u tvom ličcu negli trudnu zorni sanak. 5/127 49 Medeni poziraj, ki mi smart odgoni, Ki mi oslajuje ljuvena nalipa . . . 7/27 50 Jeden samo pogled moči če naknadit Vas moj trud is svu zled i jade osladit. 5/33 61 Imaj me za slugu sve dni moga vika, odnes mi tuj tugu, daj mi rani lika. 5/42 62 Ah, vilo gizdava, životu slatki moj, zač slugu tač prava pogrdi ovakoj? 5/408 53 tim slugu ako hoc, ja ti sam pripravan da ť slúžim dan i noč, venče moj prislavan. 5/453 54 Smirno se molim, diklice, pridrago moje sestrice, jeda gdi znáte vodiče, napojte vaše služice. 5/446 55 Jer ako pribilo tve garlo zagarli Tvoj sluga, ma vilo, bit če neumarli! 7/58 56 Pokle ti je služba mila koju ti sam ja činio... 5/60 57 Neka srce na zablúdi da ne bude dragoj služit, a s tobom se ne razdružit. 5/60 58 a ja plač i tužbu i željno cviliti, za virnu mu službu počnú sam vapiti. 5/449 59 nikad neče moja mladost drugu vilu služit da bih znao još moj život ka zloj smrti združit. 5/374 60 Neharnu slúžim gospoji, zamani danke traču Za virnu službu jur moju neče mi dati plaču 7/47 61 A sad kad uzroka poznaješ od tuge, I boli žestoke nesričnoga sluge .. . 7/28 62 Otkada obečah se za slugu, Dvorbu se zavečah ne dvorit je drugu. 7/50 63 No ako u uzi izranjen sluga sad i gori i suzi veselo tebe rad. 7/37 64 Ma diko, ma slavo, kad godi vidiš toj, Tad reci da pravo ne dvorim sluga tvoj. 7/5 65 Ja ti dadoh vjeru moju do života da te slúžim, a po smrti da te združim; ostaj zbogom, moja vilo! 7/78 \ 251
