Djoković, Milan: Ljubav; Q 249

- 6| Brbljam. Malopre je tu brbljao Nikola. Ti, nesrečniče, čutiš 1 slušaš. Nije ti lako. /Nju kao da opija sopstvena digreslja 1 reči joj klize lako s jezika. ŽARKO je počeo da se uznemirava pred tom ženom, svojom ženom, koja mu otkriva nepoznatu sebe/. A šta je na ma ostalo nego da brbljamo? On te voli. Grešiš ako misliš da te Nikola ne voli. Zato uvek mnogo priča pred t

obom kad mu se pruži prilika. Zato što te voli. Zna da če duže ostati pored tebe što auže priča, jer ti ne pričaš, nemaš šta s njim da pričaš, samo obavljaš poslove. Nije od rakiję. I ja sam uvek volela da ti pričam, a nišam stigla ništa sama da ti kažem. /Pauza/

. Idi sad, kad si sve čuo. Dočekala sam da sve kažem. »»mitłwBRwwiww^oił^ ŽARKO /uhvati je za ruku i gladi je po kosi/. Smiri se. /On oseča koliko je besmisleno tešiti je, svaka reč koju bi rekao u njemu več, čim je šinula u mozgu, liči na f

razu koju je stidno izgovoriti/. Zaboravl što sam rekao. Ja moram da idem. Kad dodjem počečemo razgovor od početka. DANICA Pa i jqéam od početka. Bilo je lepo. Kad bi se moglo govoriti samo o početku! Ali kako češ da živiš samo na početku? Kad vreme ruši početak. ŽARKO /gleda joj u oči/. Šta. sve ima u tebi, dobra moja drugarice. J a sam kriv što se nisi nikad raspričala.

.. o ovim stvarima.

.. o sebi. DANICA Ništa ti nisi kriv. /Nasmešl se/. Rat je kriv. I ova luda glava što žali za ratom. Jediná na svetu. ŽARKO /kao da govori sa samim sobom/ • Rat je rat. Kad sebe gledamo odavae tamo možda izgledamo veči i