Djoković, Milan: Ljubav; Q 249

I - 54- RtíPLEKTOR_OöVETLI SARKOVU ZOBU DANICA (jedva uzdržava suze). Pa šta mogu.kad smo se sreli četrdeset druge, gore u selu, nišam mogla ni pomisliti da óu "biti tvoja žena. Znaš. Pričala sam ti, posl£,o tome. Dolazilo mi je u san. Javljala se neka luda želja. Zavrtelo "bi se u glavi. Ali sam se uvek i odmah otrežnjavala. Sve dok sam nisi rekao. ŽARKO Molio bi^te da o tome ne govoriš. DANICA Hoču da ti kažem.j5(išta ti nišam ukrala. Sve si mi sam dao. Hvala ti. Bilo je dobro. Ako mora... ŽARKO (uzbudjeno)

. Mogao bih, čak bi, možda, i trebalo da mnogo govorim, da ti sve objasnim, da se uveriš koliko sam se borio sa samim sobom,.. DANICA Ne. Nemoj da se opravdavaš. Ja ne tražim. j^ko jednom^pred ma kim drugim treba o ovome nešto da kažem, reći ću.

.•