Cseri Miklós szerk.: Dél-Dunántúl népi építészete - A Pécsváradon 1991. május 6-8 között megrendezett konferencia anyaga (Szentendre; Pécs: Szabadtéri Néprajzi Múzeum, Janus Pannonius Múzeum, 1991)
Magyar Kálmán: Árpád-kori és középkori lakóházak Somogy megyében
DOMOVIARPADSKOG I SREDNJEG VEKA SOMODSKE ZUPANIJE Po dosadasnjim ispitivanjima u somodskoj zupaniji u Hács-Benedekpuszta, u Pusztaberény-u kod Kaposvarskog puta br. 61, pored Zadrugarskog majora Kaposméró-a, a Somogyvár-u i Bodrog- Bű-u su pronadene tzv. vanjske peci arpadskog veka. Bas po ovima mozemo pretpostaviti da su u nasoj sredini stambeni domovi bili portabilne kuce od brvna (Tragovi ovih nisu jos definirani). Nasuprot tome otkriveno je oko 5-6 nepodeljenih pilonskih kuca, kuce drvene konstrukcije i stanbene kuce od sikare sa unutrasnjim ognjistem u arpadskom veku (11-13 st.) u Fonyód-Bélatelep-u. Nadalje otkrivena je jedna ukopana, nepodeljena pilonska stambena kuca, nadzemnim gornjim zidovima, vanjskom peci iz arpadskog veka u Balatonszentgyörgy-Kenderföld-u. Takozvana pilonska, trscana koliba u Vörs-Máriaasszony-sziget-u, te gradevina okruglog oblika iz 12-14 og stoleca, nalik na jednostavnu narodnu stambenu kucu. U somodskoj zupaniji ustvari se dosada nije pojavila kuca zemnica ili trap vanjskom peci i unutrasnjim ognijistem kője su klasicni tipovi Velike Nizije (Alföld). Povodom varoskih i seoskíh terenskih iskopavanja zupanskih i plemenskih centara (Segesd, Babócsa i Bodrog-Bű) su vecinom nalazili oblike stambenih kuca, karakteristicnih za srednji vek. Kod Segesd-a i Babócse smo nasli visedelne ciglane i kamene kuce i tzv, ostatke dvoraca (kűrije). (Kod Segesd-a na pr. ova se pojavila u obliku klasicnog potkopanog podruma sa tavanicama od 2-3 sprata izgradenim formama gradanskih ili plemicskih kuca.) Pored njih su se redale visedelne palanacke ciglane zgrade Segesda (parohija, zitnica u td.). Naravno da su otkrivene i velike formacije karakteristicne jednostavnije visedelne pilonske, dascane kuce i kuce od sikara (paticne kuce), te njima pripadajuce gospodarske pilonske zgrade i pekarnice. Ovu formaciju gradevinske i stambene kulture, karakteristicnu jedino za kraljevicne i palanacke gradove, dopunjuje "hodocasna kuca" velikog razmera, otkrivena u Babócsi (14-16-og st.) i oblici istodobnih visedelnih dvoraca. I tu smo nasli jednodelne, a uglavnom visedelne palanacke kuce drvenog sastava i ispletene sikare, te prostije ekonomske zgrade. Ove zadnje su Jos karakteristicne i za tursko doba. (S druge strane u Babócsi pronadena zgrada turskog komandanta. svojim posebnim kupatilom, ukazuje i na formu turske stambene kulture viseg stupnja.) Prema tome u somodskoj zupaniji nisu pronadene oblici jame ili zemnice klasticnog arpadskog veka. Iskopine u Fonyód-u i drugim krajevima (tako i naseobine vanjskim pecima) vecinom ukazuju na drvene zgrade, podnoznom gredom, na kuce drvenog sklopa, na pilonske ili na podnoznim gredama izgradene drvene zgrade. Kasnije, tzv. razvijenije ciglane i kamene kuce, tipovi visedelnih zgrada furunama i pecima, pronadene su prilikom iskopavanja zupanskih i plemenskih centara kod Segesd-a, Babocse i Bodrog-Bű-a. Posebno mozemo istaéi gradevinsku formu reprezentativnije gotcne gradevinske kuce (Segesd) i tzv. "hodocasne kuce" (Babócsa). Veoma vazan zadatak nas bice da rascistmo i stambenu kulturu somodskog seoskog stanovnistva (14-17 st.) u okviru planskih iskopavanja, za kője smo dobili tek upute putem pokusnih nalazaka (vidi klasicne ciglane i kamene kuce, te pleterce, sikare i dascane kuce turskog perioda).
