Képviselőházi napló, 1906. XI. kötet • 1907. junius 21–julius 4.

Ülésnapok - 1906-189

334 189. országos ülés 1907 Julius 2-án, kedden. A dok taj naslov odgovara volji vlade i onomu zakonu, koji je vec primljen ovdje, onda sam duzan, da razlozim ovdje jos neke dometke svoga predloga. Zalim, sto néma madjarskog prevoda, da ga procitam, da znadu gospoda o cem se radi. Zalim, da ne znam madzarski kazati ovo, jer bi mnoga gospoda glasovala sigurao mirne dusv za moj predlog, Ja kazem, da se normiraju odnosaji cinovnika i namjestenika zeljeznickih bez obzira na to, da li su zeljeznice javno ili privatno poduzeée. Ova druga ustanova odgovara intencijama i tendencijama sastavljaca ove zakonske osnove ili bar indencijama i tendencijama one gospode ove visoke kuce, kojc se nisu s nama slagala. Ja drzim, da idein samo vama u susret, ako, oslanjajue se na §. 214 kucnog reda govorim prema intencijama vecine ovoga postovanog sabora i vlade ... . , Elnök (csenget): Azt hiszem arról felesleges sokat beszélni, hogy felszólalásában csakis a házszabályokhoz szólhat a képviselő' ur, mert szabályaink értelmében csakis ehhez beszélhet. Tessék folytatni! Surmin Gjuro: Pitanje je za mene sasvim jednostavno. Ako se naglasuje s vladinih stolica, ako se naglasuje sa stolice izvjestitelja, da je ono pravo tumacenje ovoga zakona i njegovih intencija, sto je ovdje izreceno pred ovim visokim tjelom, onda ja imadem pravo, da baziram na tom svoj predlog, za promjenu naslova ove zakonske osnove, onda imám pravo da trazim, da ona intencija dodje do izrazaja odmah na celu ovoga zakona. Ja se ne cu upustati u to, da li je opravdano ovo, da li je to poduzece javno ili privatno — to na mene ne spada — ali ja kazem, da je to izreceno iz najkopetentnijih usta, da su kazali oni, koji su imali da pred citavim ovim saborom zastupaju misljenje i odbora i vlade. Ja ne cu da govorim ni o tom, zasto ja zahtjevam, da u naslovu samom, koji je ovdje po predlogu odbora i po predlogu vlade stiliziran bude jasno istaknuto sto je to, dali je to svojina privatnika ili svojina drzave, ja zelim, da to dodje u zakón za to, jer to odgovara misljenju odbora, koji je uzeo vladinu stvar u sboje ruke. Elnök: Első izben figyelmeztetem a képviselő urat, sziveskedjék a tárgyhoz szólni. (Helyeslés.) Eddig csak arról tetszett értekezni, hogy miről nem akar beszólni. Tessék tehát arról ^beszélni, a miről tud. (Helyeslés.) Surmin Gjuro: Ja moram spoj predlog obrazloziti, jer inace ne moze nitko znati . . . Elnök: Ilyen negatív indokolásra nincs szükség. Tessék pozitív indokokat felhozni. (Helyeslés.) Surmin Gjuro: Dalje u mom predlogu stoji, da se imade oznaciti i teritorijalno, kuda se proteze ovaj zakón. Ja zahtjevam u svom predlogu, da se taj zakón proteze na ona preduzeca, koja stoje na podrucja kraljevina krune Sv. Stjepana, Ja mislim, da sam ovim odgovorio opet zeljama i izrazenim intencijama svih vasih zakona, i da je time udovoljeno svakomu zakonu, koji ünade da normira odnose kraljevina krune Sv. Stjepana. Ja mislim, da ovaj dodatak ne ée absolutno moci nikoga od vas vrijedjati. Ja znam, da je veé u óvom visokom tjelu bilo takovih ispravaka, koji su trazili, da se to doda. Kad sam ja to dodoa, onda je jasno, da ja- ni u kojem slucaju ne mogu pristati na predloge mojih drugova. Razlozi su evidentni. Dok su moji drugovi govorili o tom, da je ovaj naslov na jednoj strani prekratak a na drugoj presirok, ja sam nastojao spojiti ono, sto je bitno u ovoj zakonskoj osnovi s onim drugim, sto je ovdje vec raspravljeno. A to bitno je sklad izmedju moga predloga i vladinih intenéija, sklad izmedju ovoga naslova i osnove, koja je vec prihvacena i koja ce bez sumnje i u trecem citanju biti bez ikakove zapreke prihvacena. Moj predlog zahtjeva, da se oznace svi oni faktori onako, kako su ti faktori oznaceni u óvom visokom tjelu kod rasprave o ovoj osnovi, sto smo mi nastojali da pobijamo, ali kad nijesmo uspjeli, ja sam toliko koncilijantan, da mogu i hocu prihvatiti ono, sto je prihvaóeno od vecine ovoga sabora. Moj predlog sastavijen tako — i opet mi je zao, sto vam to ne znam madjarski kazati — da ne bi nitko mogao prigovoriti tomu, jer sam ja najjace, najcvrsce komulirao spojio sve one misli, sve one teznje, kője se imadu da odrazavaju u samom zakonu, kője imadu biti provedene u natpisu zakona, da ne moze absolutno nitko ni na cas sumnjati, o cem se u ovoj zakonskoj osnovi radi, cim vidi sam naslov zakonske osnova. Sto su moji drugovi isticali, da bi trebalo eventualno jednostavno kazati, da je ovo pragmatika o zeljeznickoj sluzbi, ja vec radi tóga, sto je ime »pragmatika« danas prilicno nepopularno, nebi mogao na to pristati. Dalje ni mogao pristati ni na predlog, koji je iznio jedan od mojih predgovornika, da bi dosta bilo za oznacenje ovoga naslova jednostavan naslov i onda neka dodje broj, a taj broj neka bude mucke priznanje svega onoga, sto se hoce óvom zakonskom osnovom da stvari. Ja ne mogu pristati na to, jer ja se bojim onih, koji sutnjom govore mozda mnogo vise, nego oni, koji mnogo pripovijedaju. Ja ne mogu da se slozim ni s onim svojim predgovornicima, koji su zahtjevali, da se ovdje oznaci teritorijalni obseg valjanosti ove zakonske osnove nekako drugacije, nego sam ja to rekao, jer moj izraz odgovara onomu, sto je veó toliko puta uzakonjeno, i sto sigurno i u óvom zakonu bilo ma kod kojega paragrafa doci do izrazaja. Ja se ne izlazem za ono misljenje, koji je bilo