Képviselőházi napló, 1906. XI. kötet • 1907. junius 21–julius 4.
Ülésnapok - 1906-188
282 188. országos ülés 1907 Julius 1-én, hétfőn. ljeznica drzavnih; a sad dolazi ono koncediranje, stoga cinim postovanoj vecini ovoga sabora, kad naime kazeia u naslovu, koji ja predlazem, da te zeljeznice ciné privatno poduzece drzave. Kad sam ja to u samom nasloYU koncedirao, onda ce to moéi da izgladi sve sporove, koji su nastali kod rasprave ove zakonske osnove. Ja mislim, da ovim nisam odstupio od svoga stanovista, kője sam bio zauzeo u generalnoj debati, jer sam ja posao jos malo dalje i kazao, da zeljeznice, kője ciné ovo privatno poduzece, da su to zeljeznice, da je privatno poduzece drzavne nase zajednice. Dakle, kad sam ja koncedirao to, da zeljeznice zacinjavaju privatno poduzece drzave, precizirao sam odmah to, koja je to drzava, i kazao sam, da je to nasa drzavna zajednica; a da ne bude nikakove sumnje o kojoj se drzavnoj zajednici tu radi, ja sam kazao, ba je to drzavna zajednica sklopljena zakonskim clankom I. odnosno XXX : 1868. Sve dakle temeljne misli, kője se protezu kroz cijelu zakonsku osnovu sadrzane su u naslovu, koji ja predlazem. Tako je to pitanje u naslovu zakonske osnove rijeseno, i to rijeseno na zadovolstvo moje a moze biti i mojih drugova, a moze biti da ce biti rijesena i na zadovoljstvo vasé, gospodo, izuzevsi mozda jedan passus, koji vi prihvatiti ne éete. Jer kako sam razumio stanoviste vicine ovoga sabora, vecina stoji na stanovistu, da su zeljeznice privatno poduzece, pa tako ta vecina moze koncedirati moj naslov: Zakonska osnova o uredjenju sluzbovnih odnosaja namjestenika zeljeznica, cineci privatno poduzece drzavnim. Alim tu ce bojim se, postovana vecina ovoga sabora stati onda, kad bi trebalo prihvatiti daljnji passus moga naslova: Drzavne zajednice, sklopljene zakonskim clankom I. odnosno XXX : 1868. Ta naime vecina drzi, da je to doduse privatno poduzece ali ne drzavne zajednice, nego samo drzave Ugarske. A ja bi zelio da se to pitanje samim naslovom rijeäi. Kad sam ja vama koncedirao to jedno veliko principijelno pitanje, da su zeljeznice privatno poduzece drzavno, onda sam ja ucinio mnogo i posao vam daleko u susret, pak drzim, da i postovana veéinu sabora moze meni drugo koncedirati, to jest da je to privatno poduzece drzavne zajednice s klopljene zakonskim cl. I. odnosno XXX : 1868. Postovani sabore! Ovakav naslov, kakav ja predlazem, odgovara svim potrebama jednoga naslova o kojina je govorio prijatelj Mazuranic, odgovora i naumu samoga zakonodavca, jer niti je preiirok niti preuzak, niti nejasan, nego sadrzaje sve temeljne misli zakonske osnove. Za to bas drzim, jer taj moj naslov jaredstavlja sintezu temeljnih misli zakonske osnove, da je bas za to taj moj naslov i najbolji i najprihvatljiviti, jer gleda na citavu stvar. Postovani dome! Predlazuci ovaj moj naslov, ja drzim, da nisam nista na cao ucinio samim sastavljacima zakonske osnove, a ni samom saborskom odboru, koji je bio dobár predloziti ovu zakonsku osnovu, a napokon nisam nista ucinio ni postovanim mojim drugovima. Mene u ovaj stvari ne vode nikakove motivi, koji ne bi bili spojivi s mojom duznoscu, meni nije stalo, da se istaknem u zajednickom zakonodavstvu kao zakonodavac; meni je stalo da posluzim samo dobroj stvari. I ja mislim, da cu, podnasajuci ovaj naslov, toj stvari najbolji udovoljiti. Moji drugovi podnijeli su nekoliko naslovi s kojima sa ja ne mogu nikako zadovoljiti. Xe mogu se zadovoljiti s tim naslovima, jer neki od njih po mom misljenju nijesu nista bolji od naslova odborava, a neki od mojih drugova stali su na pol puta docim treci opet nedovoljno i neiscrpivo rijesavaju to pitanje. Naslov, koji ja ovdje predlazem, jest najbolji za to posto je to naslov ozbiljan i iscrpiv, koji rijesava cijelo pitanje, rijesava ga onako, kako sam se ja zamislio zadatak naslova. Jer napokon, ako naslov néma nikakovog zadatka, onda ni ne treba naslova kod nijedne zakonske osnove. Zadatak je naslova po mom misljenju, kako rekob, da u njem dodju do izrazaja one temeljne misli, kője ]?rovejavaju cijelu zakonsku osnovu. Kad ja tako shvacam zadatak naslova, onda sam tomu zdatku najbolju udovoljio predlazuci ovaj naslov. Postovani sabora! Meni bi bilo jako drago, da se naslev, koji ja predlazem prihvati, i to za to, sto bi se prihvatom ovoga moga naslova rijesilo i pitanje cijele zakonske osnove, jer bi onda i cijela daljna debata o zakonskoj osnovi bila suvisna. Prikvatom moga naslova, ja mislim, da bi se ono kardinalno pitanje, kője je dovelo do sporova i do trzavica, na zadovoljstvo nas hrvatskih zastupnika i postovane vecine ovoga zabora rijesilo. Visoki sabore! »Zakonska osnova o uredjenju zeljeznicke sruzbe«, koji je predlozen po odboru, sto je sastavljao ovu osnovu, kao sto sam prije oznacio, nikako ne ulazi u sustinu zakonske osnove, taj naslov ne izpunjava nikakova misao, docim onaj naslov, sto ga ja predlazem — ne treba kazati da je presirok — jest svakako naslov, koj bi najzgodniji bio. Ja mislim, da ovaj naslov prama tehnici, kako se zakoni prave, ne moze biti preopsiran, jer se kod naslova ne moze suditi, jeli je sirok ili uzak, nego jeli je dobár, pa kad se kod samoga naslova o tom radi, onda ja mislim, da lapidarnost predloga odborova glede naslova nece i ne moze zamamiti visokoga sabora, da ga prihvati, a moj kao presirok i predugacak da obije. (Zaj.) Elnök: Első izhen figyelmeztetem a képviselő urat, hogy ugyanazt ne ismételje folyton. (Helyeslés a baloldalon.) Pribičevič Svetozar: Postovani dr. Lorkovic predlozio je u svom predlogu njesto, sto mi
