Képviselőházi napló, 1906. XI. kötet • 1907. junius 21–julius 4.
Ülésnapok - 1906-187
260 187. országos ülés 1907 június 28-án, pénteken. specijalnu naspravu. Nego sam slobodan spomenuti to, da izraz, da oznaka »drzavne zeljeznice ugarsko-hrvatske« — naime »hrvatske« takodjer — ne moze biti zazoran nikomu, jer ako i ne azmemo ti obzir ono, sto sam ja vec u generalnoj debati izrekao, akoprem rekao sam jednu istinu u toj stvari, koja nije nicim oborena, a koju sam ja dokazao zakonom u raci, te posto je nije nitko ni pokusao pobijati, to se drzim one latinske: »Qui tacet consentire videtur.« Kazati cu ali drugi jedan razlog, s kojega ne moze nitko biti protiv ovomu mome dometku »ugarsko-hrvatske, zeljeznice«. Ne moze se tomu nitko protiviti, jer ako i ne posizemo za karakterom javne institucije drzavne, nego ako se drzimo lih onoga nazora, da je to privatno drzavno poduzece — kako to gospoda s druge strane hoce — ne moze se ovomu momu dometnu nitko protiviti, vec obzirom na izjavu gosjiodina zastupnika Ferenca Nagya, koji je do duse sam kazao, da su zeljeznice drzavno privatno poduzece, ali kazao je takodjer jednu istinu, za koju sam mu ja vrlo zahvalam, kazao je, da je to poduzece i ugarsko i hrvatsko, dapace, da je Hrvatska »kompanion« Ugarske u toj stvari! Ovaj dakle dometak »ugarsko-hrvatske zeljeznice« ne moze upravo s ovoga razloga nikomu biti zazoran, pa se u ovoj forrni moze, a i mora popuniti naslov ove zakonske osnove. Ja sam stoga, visoki zabore, obzirom na manjkavosti, sto sam ib bio slobodon istaknuti, obzirom na neojDredjeljenost, kao i obzirom na protuslovje, sto ga sadrzaje naslov ove zakonske osnove, slobodan staviti naslovu ove zakonske osnove jedan izjjravak koji glasi (olvassa): »Predlazem, da se naslov zakonske osnove o uredjenju zeljeznicke sluzbe izpravi tako, da se rijeci: »zakonska osnova o uredjenju zeljeznicke sluzbe« izpuste, a na njihovo mjesto da se umetnu rijeci: »Zakonska osnova o uredjenju sluzbovnib odnosaja namjestenika kr. ugarskib i hrvatskih drzavnib i drugih zeljeznica.« Visoki sabore! Ja ovaj ispravak podnosim i u magjarskom tekstu ali ga ne znam procitati. Elnök : Fel fog olvastatni a képviselő ur indítványa. Kérem gr. Thorotzkai Miklós jegyző urat, sziveskedjék az indítványt felolvasni. Gr. Thorotzkai Miklós jegyző (olvassa) : »Módositvány. Indítványozom, hogy a vasúti szolgálati rendtartásáról szóló törvényjavaslat czime olyképen módositassék, hogy e szavak: törvényjavaslat a vasúti szolgálati rendtartásrók kihagyassanak s helyükbe e szavak: »Törvény a magyar-horvát királyi államvasutak (Zaj. Felkiáltások balfelól: Ohó!) és más vasutak alkalmazottai szolgálati viszonyainak rendezésérők tétc33onck.« (Zaj. Felkiáltások a baloldalon: Hát még mii nem ?) Elnök : Ki következik szólásra ? Darányi Ferencz: Babics Gyalszki Lyuba! Babic Gyalszki Ljuba: Postovani dome! Ko sto je moj drug gospodin dr. Lukinic, tako i ja vec kod naslova ove zakonske osnove moram ustati, da se usprotivim. Stari latinéi imali su jednu krasnu rijec, kazali naime: Habent sua fata libelli. Tako i ova zakonska osnova kao da ju prati neki zao duo pa je vec naslov njezin takav, da mu se covjek mora usprotiviti. Tu se govori o zeljeznickoj sluzbi. Time nije nista receno o cem ta zakonska osnova radi. Nije receno, da ta zakonska osnova uredjuje sluzbovne odnosaje zeljeznickih cinovnika i namjestenika, a ne samo zeljeznicku sluzbu. Pod zeljeznickom sluzbom mogu ja razumi jevati namjestanje tracnica, naziganje svjetiljaka, uredjenje cekaonica. Zeljeznicka slubza, o kojoj ova pragmatika radi, ni je tom rijecju izrazena. U naslovu mora biti izrazeno, da se tu radi o sluzbovnim odnosajima zeljeznickih cinovnika i namjestenika. Uslijed tóga sam i ja ustao, da podnesem posebni predlog i predlozim ovoj visokojjmci, da promjeni naslov ove zakonske osnove. Covjek bi mislio u prvi mah, da je naslov mala stvar. Medjutim mi znademo iz historije velikog rimskog svijeta, koliko su Rimljani vaznost polagali na naslov. I rimska kúria j>azi jos i dános, kako ce one svoje pojedine bule nazivati. Noslov nije malenkost. Naslov imade izraziti i sustinu i karakter zakona i svu znamenitost njegovu. Ovaj naslov ne odgovora ni malo svemu tomu. Meni mozete posebice vjerovati, da naslov nije male stvar, jer ja sam knjizevnik, covjek, koji imade mnogo a naslovima posla, j>a znam, da uspjeh knjige ovisi mnogo o tom. kakav ja joj naslov dadem. Ako sam bio sretan u izboru naslova, knjiga je bolje prosla, nego ako je bio nesretan naslov, pa makar knjiga bila jako dobra. Zato ovaj naslov ne odgovara absolutno ni znamenitosti i ni sadrzaju ove zakonske osnove. Kako vec ma pocetku rekoh pod zeljeznickom sluzbom razumjeva se samo jedan dio cijelog tog instituta, a pragmatika, o kojoj se ovdje radi, obuhvaca citavi institut u najvaznijim stvarima, najme u sluzbovnom uredjenju ljudi, koji su namjesteni u zeljeznickoj sluzbi. Ősim tóga nije dano izraza vasemu posebnomu stanovistu, kője imadete naprama zeljeznicama u Ugarskoj i Hrvatskoj. Vi ste vec odglasali u generalnoj debati ovu osnovu i primili ju za podlogu specijalne debate, pa drzim, da mora i u samom naslovu doci do izrazaja ono, sto ste vi govorili o zeljeznickoj sluzbi. Ja u svojem ispravku predlazem, da se zeljeznice oznace kao neko zeljeznicko poduzece. Ja sam" se dapace u generalnoj debati morao prepirati, da zeljeznica nije nikakovo poduzece, a i sada na tom stanovistu stojim i isto kazem, no posto vi polazite s drugoga stanovista, onda
