Képviselőházi napló, 1906. XI. kötet • 1907. junius 21–julius 4.
Ülésnapok - 1906-187
187. országos ülés 1907 június 28-án, pénteken. 259 Török Ferencz, Török Kálmán, Trauschenfels Emil, Tutsek Nándor, Tuskan Gergely, Turkovics Dragan Péter, Uhlig Leo, JJray Imre, Urmánczy Nándor, Vajda Sándor, Várady Imre, Várady Károly, Vásárhelyi Dezső, Vázsonyi Vilmos, b. Vécsey László, Vildfeuer Károly, Visontai Soma, Vlád Aurél, Vinkovics Tivadar, Vrbaničs Ferencz, Weber János, Weresmarthy Miklós, b. Wesselényi Ferencz, Zakariás János, Zanella Richárd, Zboray Miklós, gr. Zichy Aladár, gr. Zichy János, gr. Zichy Vladimir Zlinszky István, Zagorac István. Elnök : A szavazás eredménye a következő. Igazolt képviselő van : magyarországi 412, horvátszlavonországi 40, összesen 452. Elnök nem szavazott. Igennel szavazott 169, nemmel 2, távol volt 280. így tehát a vasúti szolgálati rendtartásról szóló törvényjavaslatot a közlekedési és igazságügyi bizottság szövegezése szerint 167 szótöbbséggel fogadta el a ház. (Éljenzés.) (Az elnöki széket Justh Gyula foglalja él.) Elnök : Következik a részletes tárgyalás. Felkérem Hammersberg László jegyző urat, hogy szíveskedjék a törvényjavaslat czimét felolvasni. Hammersberg László jegyző (olvassa a törvényjavaslat czimét). • Elnök; Van-e valaki szólásra felirva ? Darányi Ferencz jegyző: Lukinios Ödön !• Lukinic Edmund: Ustajem, visoki sabore, odmah kod naslova, i to za to, jer drzim, da naslov, kakav je sadrzan i predlozen u zakonskoj osnovi, ne odgovara onomu, cemu bi naslov jedne zakonske osnove i jednoga zakona imao odgovarati. Kod naslova se mora paziti, visoki sabore, da u njem bude detaljno, ojjredijeljeno i jasno oznacen sadrzaj samoga zakona; naslov sam mora tocno i nedvoumno oznacivati, sto sadrzaje zakón, i na sto se taj zakón- odnosi. U naslovu, kako je oznacen u predlozenoj zakonskoj osnovi, ne vidimo tóga, Ponajprije slobodan sam istaknuti, da naslov zakonske osnove, koja stoji ovdje na stolu ove visoke kuce, glasi, da je to »zakonska osnova o uredjenju zeljeznicke sluzbe«. Prvo, sto mi tu pada u oci, jest izraz »sluzba«. Pod pojniom sluzbe razumije se ono, sto svaki namjestenik imade u svom sluzbovnom djelokrugu ciniti, sto treba da doticninamjestenik u svom sluzbovnom djelokrugu izvrsuje gledom na mjesto, na kője je postavljen, i gledom na duznosti, kője njemu sluzba donosi. Svatko, tko cita zakonsku osnovu o pragmatici zeljezniearskoj, taj ce vidjeti, da ta zakonska osnova ne govori o »sruzbi«, kao takovoj da ta zakonska osnova ne odredjuje, sto koji namjestenik gledom na svoje mjesto ima da vrsi, da ta zakonska osnova ne govori o manipulaciji, o administraciji, o izvrsivanju sluzbe namjestenika, nego da ta zakonska osnova odredjuje uvjete, pod kojima se netko u sluzbu zeljeznicku prima; govori o pravima, koja s tim namjestenjem namjestenik stice, govori o odgovornosti njegovoj, govori o prekrsajima, kője je on kadar u svom sluzbovnom djelokrugu poeiniti, govori o kaznama, kője eekaju onoga, koji svoju sluzba povrijedi, i konacno govori ta zakonska osnova o uvjetima i sluöajevima, kad nastupa prestupak sluzbovnog odnosaja. Dakle, visoki sabore, ova predlozena zakonska osnova odnosi se lih na odnosaje namjestenika napram podusecu zeljeznickom samom, ali ne govori o sluzbi, sto ju imadu namjestenici da vrse. Za to vec sam izraz »sluzba« stoji u ocitom protuslovlju s citavim sadrzajem predlozene zakonske osnove. Stoga drzim, da se ta rijee, koja je u protuslovlju sa sadrzajem ove zakonske osnove, ne moze da upotrebi u oznaci, u naslovu te zakonske osnove. Ősim tóga vidimo, visoki sabore, da oznaka naslova imade takodjer mnogo noopredjeljenosti, kője takodjer obzirom na ono, sto sam rekao glede znaceuja i svrha naslova svaké pojedine zakonske osnove, ne bi smjela da u ovaj naslov dodje. Ponajprije naslov predlozene zakonske osnove glasi : »Zakonska osnova o uredjenju zeljeznicke sluzbe«. Pustivsi sada ona, sto sam kazao glede rijeci »sluzba« slobodan sam istaknuti, da je izraz »zeljeznicka sluzba« odvise neopredjeljen. Zeljeznica imade ne samo na teritoriju kraljevine Ugarske i kraljevine Hrvatske, nego i svuda drugud po svijetu. Ako se jedna zakonska osnova oznacuje naprosto tim imenom, da je to zeljeznicarska osnova, to je onda stvorena jedna neopredjeljenost, na koju mi nijesmo ovlasteni. Mi ne smijemo stvarati zakonskih osnova o zeljeznickoj sluzbi za druge drzave, nego samo za nasu drzavu. Zato treba náci izraz, treba náci formu, da se tocno ojxredijeli i stavi izvan svaké dvojbe, na kője zeljeznice ima, da s zakonska osnova proteze. Ja bi bio slobodan da istaknem, kako da se ovoj manjkavosti doskoci. Doskociti se moze ovoj manjkavosti time, ako se kaze, da je ovo zakonska osnova za sluzbene odnosaje namjestenika drzavnih zeljeznica ugarsko-hrvatskíh. Spominjem to za to, visoki sabore, da se tocno opredijeli kompleks zeljeznickih mreza, na kője se ta zakonska osnova odnositi imade. Tu je izvan svaké sumnje stavljeno, da se ova osnova proteze na zeljeznicke mreze, kője se nalaze na teritoriju kraljevine Ugarske i na teritoriju kraljevine Hrvatske, bile one poduzecc drzavno ili privatno poduzece. Moguce ce biti, visoki sabore, jjrigovora sa stanovite strane, sto se istice rijec »zeljeznice drzavne ugarsko-hrvatske«. Ja sam bio slobodan u generajnoj debati da istaknem tu manjkavost u ci jelom sadrzaju te zakonske osnove i pozivljem se sada jednostavno na ono, sto sam u tom pogledu vec u generalnoj debati kazao, i ne cu da to opetujem, da ne zavlacim ovu 33*
