Képviselőházi napló, 1906. XI. kötet • 1907. junius 21–julius 4.

Ülésnapok - 1906-186

186. országos ülés 1907 június 27-én, csütörtökön. 239 zárva nincs, ők kivétel nélkül mind elérhetik a miivezetői állást. Csak ne tegyünk különbséget munkás és munkás közt, mert a kvaliffkáczióban sincs különbség. Ennélfogva nagyon kérem a t. házat, hogy ebben a tekintetben külön diszpozicziót tenni ne méltóztassék, nehogy a munkások között abban a tekintetben tétessék különbség, hogy az életben szerzett-e kvaliíikácziót vagy az iskolában, akkor, mikor az iskolában szerzett kvalifikácziója is ugyanaz, mint annak, a ki azt az életben szerezte. (Helyeslés.) Elnök: Az ülést tíz perezre felfüggesztem. (Szünet után.) Elnök : Az ülést újból megnyitom. Folytatjuk a tanácskozást. Ki következik? Hammersberg László jegyző: Surmin György! Surmin Gjuro: Visoki sabore! Ja izjavljujem odmah ovdje, da prihvacam predlog svoga druga narodnog zastupnika Ivana Lorkovica. (Hang a baloldalon: Magyarul! Magyarul!) Surmin Gjuro: Zalim, da ne znam. Iupravo smatram svojom duznoscu, da jos neke momente istaknem, kojih nije on istaknuo. Gospodin drzavni tajnik rekao je malo grije ovdje, da ne moze jnistati na predlog nioga druga Lorkovica za to, jerbo da mi zavlaeimo ovu raspravu. Ja bi rekao, da se ovim rijecima trazi krivea zavlacenju ove rasprave svuda drugdje, samo ne ondje, gdje bi se pravi krivac náci mogao. Mi smo od prvog momenta, kad se je uslo u ovu rasjaravu bili za to, da se ova rasprava svrsi sto prije i da nije bilo junktima, ta bi osnova s nase strane mog'la biti vec zakonom. Ali § 15 ne bi mi dopustio, kako sam izjavio vec u generalnoj debati, da ga pustim bez ikakove primjedbe. Meni je zao, da se nije s one strane ovoga visokog tjela nasao nitko, koji bi mogao upozoriti na neko nedostatke, koji se hoce sankcionirati bas ovim paragrafom. Ja sam slobodan, da upozorim ovo visoko tjelo, — u svom materinskom jeziku kad ne mogu u madjarskom jeziku — da sam se zacudio upravo, kako ova zakonska osnova ide kod nekih zeljeznickih sluzbenika za tim, da in snizi place, kod nekih ne dira u povisenje, a drugima oduzimlje. Ja imadem ovdje iskaz u glavnoj osnovi na strani 104 gdje se govori o drugim namjestenicima. Tu imade na primjer u jednoj stavei, gdje se radi o povisenju jdace, da stanoviti namjestenici i sluzhenici zeljeznicki ne dobivaju absolutno ni filira. Godine 1904 n. pr. imali su 1600 K, najmanje jilace: sadasnja piaca je 1200 K, a nova piaca iznosi najmanje 1200 K. Dakle godine 1904 imali su 400 kruna vise nego sada, kad je doslo povisenje! Dalje imade namjestenika, koji su pozvani, da zasticuju zeljeznice i uopce sve, sto zeljeznicama pripada od vatre — mogli bi smo mi Hrvati kazati: vatrogasci ili jjozarnici. Ti dobivaju óvom zakonskom osnovom godisnju placu najmanje 600 kruna, a sada imadu najmanje 700 kruna. Meni ce se kazati, da to nec'e vrijediti za one, koji su sada u sluzbi. Ali ce vrijediti za one, koji ce doci. Ja ne znam, kako se je moglo, kad se hoce humano postupati ovako uciniti. Ja bi mogao navesti jos nekoliko stavaka, ali ne cu, jer bi to znacilo bacati vodu u more. Nego se moram cuditi, kako se je islo kod razlicitih sluzbi za tim, da se nekima povisi piaca enormnim postotcima, a drugima da se dade tek onoliko, da se moze kazati: I mi smo dobili. Ja cu spomenuti ovdje — opet na strani 105 — kako je islo to povisenje: Na primjer kod jednih za 300 kruna, za najmanje, kod drugih za 500 kruna, kod trecih za 640 kruna i. t. d. Ali drugo je nesto, sto je ovdje u óvom momentu odlucno: Kad je ona,j dobio vec'e povisenje, koji je izvrgnut velikom najDoru i velikoj odgovornosti kod zeljeznicke sluzbe, to je opravdano i ja nemam ni rijece pro ti v tóga. Ali povisila se je juaca onima, koji bi mogli svojom pasivnom rezistencijom, ili inim nacinom ili strajkom zeljeznicama prouzrociti veliku stetu. Pitam ja, a zasto se nije povisila onima, koji po svom radu i po svojoj kvalifikaciji izvrsuju jednaki posao, koji je isto tako potreban za zeljeznice. Ako se je onim procentima povisila piaca pojedinim namjestenicima prvoga, drugoga, trecega i cetvrtoga stepena, onda se je to moralo uciniti i kod ovih nizih stepena. Jos jedno hocu da spomenem. Necu biti odvise dug. Imadete tamo u drugoj tabu zanimivih odredaba o tom, koliko nizi cinovnici s mairjom piacom imadu cekati, da automatski idu dalje. Sto je taj automatizam, o tom necu govoriti. Bit ce mozda prilike, da se sporazumimo. Hocu samo, da konstatujem fákat, da nizi cinovnici i namjestenici, koji imadu najmanje place, moraju razmjerno vrlo dugó cekati, dok kod drugih doci ce ta prilika za automatsko unaprodjenje za sve manje i manje vremena. Ja ne bi nista imao proti tomu, da se uvede princip automatskog napredovanja, jer razumijemda stariji covjek imade zbog familijarnih odnozaja, radi djece, vece potrebe. Ja protiv tóga nebi nista imao, kad i opet nebi vidio, da se kod onoga koji je visi, cim imade vecu placu, sve to manje vremena zahtjeva za unajoredjenje. Npr. onaj, koji ima u ovoj cinovnickoj tablis 3200 K. treba 4 god., sa 1800 K. 3 god., a sa 1200 K. 2 god., ali eventualno i 4 god. To svakako nije podpuno onaku u skladu sa ónom humanosti, koja bi trebiala ovakobu osnovu da provejava. To neodgovara principima, na kojima se ovakove osnove moraju stvarati.