Képviselőházi napló, 1906. XI. kötet • 1907. junius 21–julius 4.
Ülésnapok - 1906-186
186. országos ülés 1907 június 27-én, csütörtökön. 237 i smjeti za dugó oclklanjati, ako hoce da spada u red modernül, savremenih drzava. Visoki sabore! Narocito mi zastupnici kraljevine Hrvatske i Slavonije ne cenio i ne mozeino dozvoliti, da se velike ove kategorije cinovinika, kője drzavi ciné velikih i vaznih usluga, ne nagrade pravedno, kalo to covjeőanski osjecaji nalazu. Narocito mi zastupnici [kraljevina Hrvatske i Slavonije usli smo u ovo sabornicu u nádi, da cemo ne zamo s gledista drzavno pravnoga moci da radimo sa koalicijom ugarskom, nego da cemo moci i u pravcu modernog tiredjenja pomagati uvedenju novog zivota ti kraljevini Ugarskoj u podrucju za jednickih posala. Mi s ove strane vrsimo nasu duznost, zato nemozemo propustiti niti óvom zgodom, kad se radi o zakonu, koji duboko zasize u svakidanji zivot jednoga velikoga broja namjestenika, koji zasize duboko u zivotne prilike velikog broja joorodica, kője sacinjavaju i dio nasega naroda, ne rnozemo dozvoliti, da se tim namjestenicima, toj sirotinji, koja je uvijek najvise izrabljivana bila od drzave, nanese opet nova nepravda, da se novim zakonom opet sankcinira jedna krivica, koja se protivi modernim nazorima. Visoki sabore! Svaka drzava mora nastojati, da potigne sire slojeve naroda, da podigne nialog covjeka te da na blagostanju, slobodi i napredku malih ljudi osnuje svoju snagu i financijalnom i u gosf>odarskom pogledu. Prestala su ona vremena, kad je jedna kategorija imucnih i velikasa reprezentirala svi snagu narodnu, — danas ide socijalni razvoj drugacije, danas snaga drzave i naroda sastoji u tom, da se podigne mali covjek, da ga se ueini sto snaznijim financijalno, kulturno i u prosvjeti, i da tako iz velikog broja malih ljudi crpe dzava svoju snagu, koja potice direktno iz zila samoga naroda. I drzavno zakonodavstvo moralo bi primiti ovaj princip, kad uredjuje place svojih cinovnika; ono bi moralo u prvom redu da podigne ekonomski i gospodarstveno one cinovnike, koji do sada imadu najmanju placu, ali koji obavljaju vrlo tezke poslove. Nije zadaca drzave, da time, sto privadja elanove naroda u drzavnu sluzbu, da ih stavija u jedan polozaj, koj bi se skoro mogao uzporediti sa polozajem roblja. Ne moze joj biti zadaca, da tako slabo honorira rad svohij sluzbenika, da se oni moraju uvijek nalaziti u tegobama zivotnima, da moraju neprestano stajati u borbi sa zivotom, neprestanoj borbi za svakidanji krub. (Zaj). Elnök (csenget): Csendet kérek! Lorkovic Iván: Visoki sabore! A ova osnova ipák to cini, ona previdja, da ima veliki broj namjestenika, kojima bi se moralo polozaj olaksati i kojima bi se place svakako morale povecati. Duznost je naäa, da protiv ove povrede ustanemo i da na vas, gospodo ^zastupnici ugarski, appeliramo, da ovu nepravdu ispravite. Mi vam tu priliku dajemo, jer podnosimo predlog, koji ide za tim, da se svim sluzbenicima i namjestenicima drzavnih zeljeznica, kojima po dosadasnjim usfanovoma ove osnove nijesu place povisene, da im se njihova beriva povise za 20%. Ja mislim, visoki sabore, da je ovaj zabtjev opravdan, jer ako se gospodino predsjedniku ravnatelstva drzavnih zeljeznica povisuje laca sa 50°/o, ja mislim, da i interes sluzbe i osjecaj pravednosti i bumonitet zahtjeva, da se onoj sirotinji, koja vrsi najtezu sluzbu . . . (Zaj) Elnök (csenget) : Csendet kérek! Lorkovic Iván: da se onoj sirotinji, koja nosi glavu u torbi . . . (Zaj) Elnök (csenget): Sümegi képviselő urat kérem, ne zavarja folytonosan a tanácskozást. Lorkovic Iván: . . . Da se tim mucenicima svoga zvanja dade barem povisica od 20 °/ 0Ta je piaca tako malena i tako neznatna, da ni 20°/ 0 ne znaci mnogo. Ja drzim pace, da bi bilo opravdano, da se upravo ovoj sirotinji povisi piaca i za vise nego za 20 %, ali imajuci obzir sa opcim nnancijalnim stanjem drzave s jedne strane, a s druge strane imajuci na umu beriva onih sluzbenika, koji s óvom osnovom ne dobiju nista, drzim, da bi ovo bio srednji put, koji bi mogao zadovoljiti i drzavu, a donekle i ovu sirotinju. TJcinite ovo, prihvatite ovaj predlog, i odgovoriti ceté jednoj velikoj drustvenoj zadaci, sto je moderni zivot na vas postavlja, zakopat ceté jedan zastarijeli pricip, pricip ignoriranja drzavnih sluzbenika, a sto je najglvnije ucinit ceté tisuce ljudi zadovoljima i odanima onoj sluzbi u kojoj su postavljeni, i onoj drzavi, koja ih piaca. Nemojte siliti ljude, da uznajete se prilike a uznajslabiju placu sluze drzavi, jer time stvarate nezadovoljnike ne samo u redovima naroda, nego u redovima onih organa drzave, kojima je povjerena"; duznost, da vrse sluzbu na áeljeznicama. U interesu malih ljudi, u interesu potistenih, u interesu onih, koji se danomice boré za svoj zivot, u interesu pravednosti i humanosti, u interesu drzavnih zeljeznica stavljam ovaj ispravak (olvassa): »Predlazem, da izmedju § 15 i §. 16. umetne növi paragraf, koji neka glasi: Svim onim zeljeznickim namjestenicima, kojima ovim paragrafima nijesu povisena beriva, povisuju se njihova beriva za 20°/o njibove place.« (Helyeslés a jobbközépen.) Elnök: Lorkovics képviselő ur inditványa fel fog olvastatni. Hammersberg László jegyző (olvassa): »Inditványozom, hogy a 15. és 16. §§. közé ez, az uj szakasz tétessék: Az államvasutak összes alkalmazottainak, a kiknek fizetése ezen törvény eddigi
