Képviselőházi napló, 1906. XI. kötet • 1907. junius 21–julius 4.
Ülésnapok - 1906-185
185. országos ülés 1907 június 26-án, szerdán. 199 Za to, kad sam stavio ovaj predlog, ni sam ga stavio za to, da produljim svoj i- svojih prijatelja parlamentarni zivot. Ja sam pripravam sutra otici iz ovoga sabora, ja sam pripravan sve napustiti i poéi dalje. Ali budem li ja litio ici u sabor, ja cu znati, kojim putem i kajim smjerom valja mi udesiti moj javni rad. Ali recite mi, mogu li ja izici u narod onakovim cuvstvom, kakovim sam cloäao ovamo? Ja pitam prijetelje s obe strane, mogu li to uciniti ja, koji sam govori o narodu ne na jednoj, nego na stotinama skojjstinama: Sad su druga vremena u Ugarskoj nastala, sad su drugi ljudi na vladi, dosli su ljudi, koji ce zakón postivati, koji ce nasim tegobama znati i htjeti dati lijeka. To sam govorio na svim skupstinama, tisuce naroda su me slusali, da je nastupila nova era. Jedino tako sam mogao opravdati onaj svoj korák i one rezolucije, sto sam ih stavljao na skupstinama, da se narod moze odluciti za savez, da prijateljstvo, zasnosljivost s magjarskim narodom. Sada kad cu doci na skupstinu, sto cu kazati narodu? Hocu li mu kazati, da sam onda, kad sam onako govorio, lagao ? Ne, ja nijesam lagao, ja sam se sam prevario, ali sam se sada i razocarao, kad ste nam ovakovom zakonskom osnovom pruzili dokaz svoga prijateljstva i postovanja zakona! Za to jos vas jednom upozorujem na velicinu ovoga pitanja, ako vam je uopce stalo do tóga, da s hrvatskim narodom imadete jirijateljske odnosaje. Promislite dobro, gospodo, i akceptirajte ovaj moj predlog, koji je zadnji pokusaj, jer vise pokusaja s nase strane vise biti nece, da se ovaj konflikt mirnim nacinom uredi. U tu svrhu opetujemjem svoj predlog, i molim, da se s vasé strane akceptira, da i vi i mi izaberemo svaki odbor od 5 clanova, koji ce odbori sjesti k jednomu stolu, i raspraviti svaki pojedini paragraf i svako pojedino pitanje, pa ako se sporazume, onda cemo osnovu donjeti pred sabor i raspraviti ju i primiti. Samo je tako moguce, da bude rijesen ovaj konflikt. Ja sam uvjeren, da bi i vlada bila voljna, da dodje u susret i vama i nama,. da se rijesimo ove neugodne situacije. Tim sam svrsio. (ElénJc helyeslés a jobbközépen.) Elnök : Zárszó illeti még Pinterovics Antal képviselő urat. Pinterovic Ante: Visoki sabore! I ja sam poput svih mojih drugova na koncu svoga govora u generalnoj debati stavio predlog, koji ide za tim, da ovaj zalostni sukop koji je izazvan óvom zakonskom osnovom, od strane zajednicke vlade, da se taj sukop izmedju dva bratska naroda izgladi. Moj predlog glasi, da se zajednicka ova zakonska osnova povuce natrag, da ju zajednicka vlada dovede u sklad sa ustanovama temeljnog zakona nagodbenog od godine 1868. pa da je onda ponovno donese na stol ove visoke kuce. Ja sam stavio ovaj predlog u toj nakani, da posluzim dobroj stvari, da posluzim onomu, cemo smo se nadali, kad je stvarana rijecka rezolucija, kad smo htjeli da izmedju lírvatskog naroda i Ugarske stvorímo trajni bratski sklad i sporazum. No svi su ti apeli s nase strane, sve te lijepe rijeci, opravdane, razlozima, zakonom i povijesti lírvatskog naroda i neumoljivom logikom. ostale su glasom vapijucega u pustinji. I ne samo, da su opustile stolice u óvom sabor u na onoj strani nego su opustila i vasa srca, jer nijedan vas zastupnik nije nasao za vrijedeno, da kaze ma samo rijec jednu, na sve ove silne i ojDravdane argumentacije s nase strane. Visoki sabore! Zbilja mora da ovajsukop napunja zaloscu i jedan i drugi narod, ali ne one, koji sa sovenistickog gledista prosudjuju s vasé strane ovo pitanje, nego one trijezne rodoljube vasé, koji nama daju pravo. No, visoki sabore, mi vidimo, cla ste se postavili ne na stanoviste zakona i prava, vec na stanoviste moci i sile. Yisoki sabore! Mi mozemo podnijeti silu, mi moramo podnijeti silu, ako smo slabi, ali volimo podnijeti silu, nego li da se odrecemo najsvetijega prava: svoga jezika! Visoki sabore! Vrlo dobro su neki predgovornici istakli i pravne momente, kője govore za to, da ne moze biti dvojbe, da i glede zeljeznica na hrvatskom teritoriju moze da vrijedi samo ustanova §. 57. nagode od god. 1868., koja odredjuje inrperativno uporabu hrvatskog sluzbenog jezika na svim joodrucima na teritoriju kraljevina Hrvatske i Slavonije. S vasé strane se tvrdi, cla se to ne odnosi na zeljeznice, s vasé strane se stavlja na stanoviste, da mozete majoriziranjem to jiitanje rijesiti. No ja vas u] 30Z01 ' u J em ; da nagoda od god. 1868. imade ustanovu § 31., koja kaze, u kom okviru moze zajednicki sabor majorizirenjem odluciti. Taj paragraf, koji cu biti slobodan proíitati jer jos nije bio citan u óvom visokom saboru, glasi ovako (olvassa): »Pravo zakonarsko glede onih predmeta, koji su kraljevinom ugarske krune i ostalim zemjama Njegovog Velicanstva zajednickim, ili se njihovim medjusobnem zajednickim sporazumkom obavljati imadu, kao i glede onih poslovah, koji se u gornjih paragrafih za svekolike kraljevine ugarske krune zajednickim oznacuju, pripada zajednickim saboru, svih kraljevinab ugarske krune, kője se svaké godine u Budimpesti sazvati imade.« Ovaj paragraf 31. moze se samo tako tumaciti, da one zakonske osnove zajednicke vlade, kője krecu unutar okvixa temeljnog zakona, da samo te zajednicke osnove i rasprave kője se vodi o njima, moze sjjadati pred fórum ovoga zajednickog sabora. Nu ali, gospodo moja, on ima ali pitanja. koja se u okviru §. 31. ne mogu u zajednickom saboru raspravljati, a to su pi-
