Képviselőházi napló, 1906. XI. kötet • 1907. junius 21–julius 4.
Ülésnapok - 1906-185
190 185. országos ülés 1907 június 26-án, szerdán. növi pripada hrvatskim zastupnicima ovo pravo, da na saboru zajednickom podnose na hrvatskom jeziku zakonske osnove. (Tahó je!) Ja nalazim za ovo tumacenje podkriepu i u tom, sto se zajednicki zakoni, stvoreni ovdje u zajednickom saboru imadu izdavati u izvorniku hrvatskom, a ne u hrvatskom prevodu, i taj hrvatski izvornik jest autenticni tekst zakona za Hrvatsku i mora se hrvatskom saboru radi promulgacije dostaviti. Ako mi imamo pravo, da dohivamo zakone u hrvatskom izvorniku, onda néma dvojbe, da mi mozemo i zakonske osnove, kője imadu u drzavnom zivotu mnogo manje ugleda nego zakón, donositi u hrvatskom jeziku. Ja cu dopustiti, da moze nastati tehnickih poteskoca radi razumjevanja jezika, ali, visoki sabore, za premostenje tih tehnickih poteskoca nemojte vi pokusavati unistiti onu zakonsku ustanovu, koja je stav]jena u § 59. nagode, jer to nece biti nikada most za sporazumjevanje izmedju Ugarske i r/ Hrvatskc. (Felkiáltások balfelöl: Elég már! Üljön le!) Visoki sabore! Ovdje se poziva na praksu, koja je dosada viadala u tom jxigledu, posto se nasi predsastnici nisu sluzili hrvatskim jezikom. Ja cu upozoriti gospodu nato, da nasi predsastnici nisu u obce govorili u óvom visokom saboru, i to je bio jedan od razloga nezadovoljstva u Hrvatskoj i na onoj strani visoke kuce. íz jedne prakse, visoki sabore, ne moze se stvarati novo pravilo, ne moze se stvarati zakón. Odbijam i ono, sto je g. Ugron govorio o privilegiju, sto ga mi imamo u óvom saboru. Mi nemamo ovdje privilcgija, ni koncesija, nego pozitivni zakón, koji postoji i koji ste se vi i mi obvezali postivati i vrsiti. Ja zakljucujem s jaozivom, da u ovu ustanovu nagode nedirate i s protestom, ako bi se zakljucilo, da se predlozi u hrvatskom jeziku na zajednickom saboru iznasati nemogu. (Helyeslés a jobbközépen.) Babic Gjalski Ljuba: Molim riec po poslovniku, § 215. c), 213. i 226. kucnoga reda, Elnök: Tessék! Babic Gjalski Ljuba : Postovana kuéo! Po poslovniku je narocito ustavnovljeno, da svaki, koji iznasa jedan predlog, moze popratiti taj predlog svojim govorom. Szokoly Tamás: Botrány, a mit csináltok! Babic Gjalski Ljuba: U poslovniku nemanigdje ustanova, da u slucaju vise jednoclicnih, istovjetnih predloga moze predsjednictvo ili kuca te predloge kumulirati i odrediti, da ce ih obrazlagati samo jedan govornik. To bi u parlamentarnom zivotu bilo fatalno. Pomislite si samo situaciju, da stave Ugron, Rakovszky i recimo Bánffy istovjetne predloge. Ja bi rado vidio g. Ugrona, bili on bio zadovoljan, da bude njegov predlog zastupao g. Bánffy ili Rakovszky. Vec ovaj slueaj najbolje dokazuje, kako ovo s hvacanje dije parlamentarno niti utemeljeno na poslovniku. To jest, gospodo, najljepsa strana vasega poslovnika, da se sto vise stiti pravo govora pojedinog zastupnika, to je upravo kardinalni temelj moci u ovoj visokoj kuci, i sada dolazite vi, jer je to vama skodno, i hocete da kumulirate pet do sest predloga, jer su tobozé istovjetni, a neznate, kako ce ib pojedini govornici razlagati. Mozda ce ih svaki razlagati drugacije i zato je u interesu stvari, da svaki predlagac svoj predlog naposé brani, a liberalnost ovoga doma ne moze se sloziti spojimanjem, da se sestorici govornika oduzme riec i pjodjeli samo jednomu. Sam jaoslovnik protivno odredjuje, jer kad bi bilo inace, nego sto mi tvrdimo, onda bi poslovnik imao narocitu ustanovu o kumuliranim predlozima, a posto poslovnik néma takova ustanove, po kojoj bi se predlozi mogli kumulirati, ne moze o tom biti ni govora. Kako rekoh, predstavite si samo situaciju, da bi g. Lengyel i Polónyi dali isti predlog, a g. Justh bi odredio, da mjesto Lengyela govori Polónyi, a mjesto Polonya Lengyel. Zar bi se oni time zadovoljili. (Zaj.) Ja hocu samo da branim poslovnik. Moram se svratiti i na drugo pitanje, to jest, da li mi imamo pravo sluziti se hrvatskim jezikom. Temeljni nas zakón konacno je riesio to pitanje, da mi imademo u óvom parlamentu pravo ne samo govoriti, nego sluziti se hrvatskim jezikom, a po tom i pismene predloge podnasati. (Elénlc felkiáltások a baloldalon: Ez nem házszabály !) Somogyi Aladár: Egy szó sem igaz belőle! (Zaj.) Babic Gjalski Ljuba: Molim, gospodo! Somogyi Aladár: Smarn! (Zaj.) Elnök: Somogyi Aladár képviselő urat e kifejezésért rendreutasítom. (Zaj.) Babic Gjalski Ljuba: Da je tomu tako, najbolji je dokaz, da se zajednicki zakoni nemogu Hrvatskoj u magjrskom izvorniku poslati, nego se moraju poslati u hrvatskom izvorniku, a to dokazuje, da je ovdje hrvatski jezik na temelju nagode podpuno ravnopravan magjarskomu jeziku, Vi mozete poslovnik uciniti, kako hocete, ali § 70 nagode onemogucuje, da nju svojim poslovnikom mijenjate, jer se ona moze promjeniti samo na onaj isti nácin, na koji je i sklopljena, a ustanove vaseg poslovnika, ako su protivne nagodi, nisu za nas obvezatne, Zato ja appeliram na vas, nemojte se dati zavesti od momentanih interesa, nego cuvajte taj poslovnik kao zenicu oka svoga i u tom smislu nemojte prihvatiti ovaj predlog, da mjesto pet do sest govornika samo jedan govori. Preporucam kuci, da se drzi poslovnika. Supilo Frano: Molim riec po §. 215. c) 213., i 226._, poslovnika. (Felkiáltások a baloldalon: Üljön le! Zaj.)
