Képviselőházi napló, 1906. XI. kötet • 1907. junius 21–julius 4.

Ülésnapok - 1906-184

ÍS4. országos ülés 1907 június 25-én, kedden. 147 krunu, ali to nije madjarske krima, to je i nasa kruna. Ona nije kruna madjarska nego Ugarska. Molim, ugarska i madjarska nije jedno te isto. Po vasira zakómmá i povjesti stoji, da ugarsku sacinjava vise naroda ne samo jedan. Elnök: Másodszor kérem a képviselő urat, hogy a tárgyhoz méltóztassék szólni. Muzsa Gyula: Kétségbe vonja a magyar korona jogát! Tuskan Grga : Gospodo usatanove u nagodni jasne su a jasne je i to da se ova zakouska osnova narocito §. 5. protivi temeljnom zakonu, da vrijedja nase natodno i naravno pravo. Vi gospodo kazete: E, pa bilo ovako ili onako mi cemo moci to uzakoniti i mi cemo zakón provesti bili vi za ili proti, jer moc imamo mi cemo ga provesti hez da vas za to pitamo. Gospodo, ja neznam jeli umjestno u sadanje vrijeme pozivati se na moc, gdje se vidi da se drzave silne; kao Franceska, Engleska, Njemacka Rusija i t. d. osjecaju ipák slabima i sklapaju saveze, da povecaju svoje sile. Misiim da i vasa i nasa moc izcezava prema moci ovik velikih drzava, sto ga nije umjestno poizvati se na moc i mislim da bi bilo bolje, kad bi se pozivali na zakón i pravo jer ovo da je vise moci, nego svi topovi i sve bajunete. Neumjestno je pozivati se danas na silu kad znademe sto se moze i sto se radi sa bombama i sa dinamitom. Gospodo, ruska moc je silna, ali ima ljudi koji tvrde, da je mo nekoliko momeadi na brodu Potemkin vise rusku silu unistilo, nego li sila japanska. Ako je tako velikoj sili, kao sto je Pusija moglo naskoditi nekoliko momaka na Potemkirm, neznam onda kako bi covjek mogao uzdati se u voju moc, makar bila i mnogo veca, nego sto je i vasa i nasa- Medjutim gospodo, ako vi mislite, da vi mozete s Hrvatskom vladati silóm, onda izvolite do kazati jasno i otvoreno da znano kako se imamo ravnati i da se narod nas moze pripraviti i udesiti sboj postupak, kako da se proti toj sili brani. Gospodo, vi ovu svoju silu opravdavate time, sto uvjek isticete, da je vas narod za slobodu. Ja to necu poricati, ali ako je vas narod za slobodu i ako je slobodan narod, nesmije te slobode rabiti u tu svrhu, da drugomu narodu slobodu uzima, a vi uzimate hrvatskoj djeci kruh, ako uzakonite tu zakonsku osnovu i ako potisnete hrvatski jezik na hrvatskom teritoriju, pa ako tíete namjestati kod nas svije ljude, Medjutim gospodo, i to ne stoji. Jer néma na svijetu naroda, koji nebi bio za slobodu. I isti divljaci boré se za slobodu. Sloboda nije karakteristikom samo madjarskoga naroda, nego zvaki narod, koji[ima smisla za marodnost svoju i za svoj zivot, bori se i za svoju slobodu. Mi znademo da su se dívlaci za svoju slobodu znali se i te kake boriti. Borili se i upravo izceznuili i unisteni bili usljed bőrbe za svoju slobodu. Dakle sloboda nije svojsto samo jednoga naroda, nedo svakoga naroda, koji imade smisla za svoj obstanak. Gospodo, vi se cudite nasem iz stupu proti ovoj zakonskoj osnovi i kazete, da je to tako neznatna stvra za koju nije vrijedno da se mi toliko borimo i zauzimamo. Gospodi, to nestoji. Mi ovu zakonsku osnovu smatramo vaznom zato, jer je ovo prviput, da se u jeclnoj grani drzavne uprave uvodi sluzbeni jezik madjarski na hrvatskom teritoriju. Mi sme elűzni da ustanemo proti tomu jer dopustirno li danas jedno, sutra ce se posegnuti i za svim drugim narodnim nasim stvarima. Gospodo, Engleska je velika i silna, jia smo vidjeli nedavno bas i opet, da je ona odbila ponudu sagradjema tumela, koji bi spajao Englesku sa Franceskom. Dakle silna Engleska boji se jednoga tumela, koji bi spajao nju sa Franceskom zato, jer bi kroz ovaj tunel, koji nóta bene imao izlatiti u Londonu mogla doci invazija iz Franceske u Englesku. Ako se gospodo imade nozloga jedna Engleska bojati tunela iz Franceske u Englesku, onda je sasvirn naravno i pojmljivo, da se mi imademo razloga bojati ove zakonske osnove, jer ona ne samo da nije manja, nego mislim, da je i puno veca i puno sirja za invazijuí madjarskoga jezika, nego li onaj tunel, koji bi spajati imao Francesku sa Engleskom. (Taps a jobbközépen). Ovazakonska osbova i tekakav je te tunel za Hrvatsku! Penic Bogdán: Ako je tako, onda neka i ova osnova ide u podzemlje, u tunel! Tuskan Grga : Gospodo, kako da se proti ovakovoj stvari neustane jeda narod, pogotovo kad se znade kako vi znadete bezobzirno postupati ? Navest cu opet jedna primjer. Gospodo, kad se je raclilo o tom, da bude Belgija samostalna drzava, ucilina je engleska vlada ponudu Franceskoj da ce o tom nastojati, kako bi se Belgija spojila sa Fraceskom pod uvjenom ako Francuska na kopnu dade jednu luku Engleskoj i to ma koju god luku. Belgija je ljepa dosta velika i bogata zemlja, pa se ta nudila za jednu luku. Elnök: Utoljára kérem a képviselő urat, hogy a tárgyhoz szóljon, mert különben megvonom tőle a szót. (Helyeslés balfelöl.) Tuskan Grga : Francesi protim tome ustav Talyerandi nisu ipák pristali jer su se od 200 g. borili da iztjeraju Englesku sa svog kopna, a sada zar da opet takova sta da se zbude. Eto gospodo, Franceska nije htjela da na to pristane. Elnök: A képviselő úrtól megvonom a szót. (Élénk helyeslés balfelöl.) Ki következik? Gr. Thorotzkai Miklős jegyző: Popovics Dusán! 19*