Képviselőházi napló, 1906. X. kötet • 1907. junius 5–junius 20.

Ülésnapok - 1906-170

170. országos ülés W07 június 7-én, pénteken. 85 bi po rijecinia g. ministra Kossutha drzava prodala svoje zeljeznice, ne bi one prestale biti javnopravnim institutom, i u TJgarskoj, morao bi biti madjarski jezik uredovnim, a u Hrvatskoj hrvatski. Da nije tako, nego onako kako tvrdi g. niinistar, moglo bi se u Kini sastaviti jedno drustvo, da kupi zeljeznicu Budapest—Segedin ... Hódy Gyula: Budapest—Szeged ! Elnök (csenget): Kérem Hódy Gyula képviselő urat, hogy közbeszólásaival ne zavarja a szónokot! Babic Gjalski Ljuba: Molim, Szeged. Dakle, ako bi se naslo takvo drustvo, moglo bi ono po logici g. ministra uredovati, kako bi htjelo, pa makar i kineski. Lijepo bi vam se vidilo, kad bi culi mjesto »egy perez« kako »cingcang«. (Nevetés és taps jobboldalon.) Gospodo moja! ajdemo dalje, kad bi vasé stanoviste, vasa argumentacija stajala, da su zeljeznice privatno dráavno poduzece, da to nije javni organ, za koga postoje propisi nagodbe, da mora biti shizbeni jezik hrvatski, to opet nebi ni tim opravdali vasé stanoviste, jer ta firivatna — kako vi naime velite privatna — imovina ugarske drzave nije samo imovina ugarske drzave nego je zajednicka imovina i madjarska i hrvatska; a u svakom i najskromnijem kompanjonskom drustvu uzima se obzir na jednog i drugog kompanjona (Helyeslés jobbfelöl). A to nam je zakonom zajamceno. Ősim tóga to je timjos opravdanije, sto te zeljeznice nisu gradene samo noveoem madjarskim, vec su gradjene novcem drzavnim u koji Hrvatska jako mnogo doprinosi. (ügy van! a jobboldalon.) Gradjene su ne samo tim novcem drzavnim nego i posebnim hrvatskim imetkom t. xv. mvesticijonalnom zakladom. (ügy van! a jobboldalon.) Dakle, ako je to privatna imovina, to nije privatna imovina isklucivo madjarska nego koli madjarska toli i hrvatska. Nemojte se dakle stim argumentom braniti. Da trodite, da to zahtijevaju tecknicki razlozi, covjek se ne bi cudio di, da to zahtjeva prometni momenat, dalo bi se razumjeti, ali gospodo; onda bil rekar i vas upozoris da u sustjestvu je samostalna Srbija s kojom morate u njezinom jeziku uzedvorati; imate na drugoj strani Galiciju, — opet slavensku zemlju — onda Husija, koja imadetoliku zeljeznica, dajaneznam bili cijela TJgarska bila dosta velika, kad bi stavio prugu do pruge, pak i tu vam je ruski jezik mogue. Ali ja bih jos prije ovaj argumenat shoatio, nego li onaj, da je to privatno poduzece ugarske drzave i da. je usljed tóga opravdan sluzbeni jezik madjarski. Ja se podpuno moram prikljuciti stanovistu svoga druga i predgovornika profesora dr. Vrbanica. I ja ne odobravam in necu prihvatiti ovu j zakonsku osnovu i ja je otklanjam, dapace — izjavljujem i ja — jer stoji u ocitoj opreci s temeljnim drzavnim zakonom t. j. nagodbom, ta zakonska osnova ne moze u Hrvatskoj nikadni jednu uru imati pravnu krepost. (Tahó je! jobbfelöl.) To proizlazi iz pravnog stanovista! Meni je, gospodo moja, verma zao, sto ministar za Hrvatsku preuzv. g. Josipovic nije sretniji bio u svojoj obrani, da ne bude ta zakonska osnova predlozena. Izao mi je, sto nije g. Josipovic najenergicnije zastupas stanoviste hrvatsko, kője stoji na najsolidnijem temelju, na temelj nom drzavnom zakonu, na ustanovama tako cistim kao sunce na nebu i tako jasnim, kao najbistrija rijeka. Neka mi bude óvom zgodom dozvoljeno jos jedno spomenuti. To je ono sto cujemo cesto ovdje, kad se o tom pitanju raspravlja i sto citanjo cesto od Madjara, kad pertraktiraju nase hrvatske stvari, da naime stoje na stanovistu nekakovih koncesija, kao da mi primamo, kakove koncesije, kakove milodara od vas! Mi stojimo na zakonu, na pravu, na ónom temelju, na kom imamo to pravo zahtjevati. (Elénk helyeslés jobbfelől.) Ako je koji narod zasluzio, da ima svoje posebno pravo, to je zacijelo zasluzio narod hrvatski, koji je potoke i jjotoke kroi lijevas za slobodu ovih strana; zahizuje to narod hrvatski, koji drzi vec tisucu godina visoko stijeg svoje narodnosti, koju mu je morala i TJgarska óvom nagodbom priznati. Onda ce te vi dolaziti i reci, da su to milosti, sto ne stoji, vec je to vasa duznost, vec vi to morate uciniti, a ako ne ceté, krsite zakón. U ostalom, ako vam je stalo, da se TJgarska sretno zazvija, morali bi nastojati, da bude sto jaca, sto veca. sto snaznija ljubav Hrvata i Madjara. Kad éete se na to stanoviste staviti, onda ce biti bolje. Ali kad sam prekjuce morao slusati g. Bartu, kada je tu u zajednickom parkira entu, onako patrahtirao odnosaj Hrvatske prema ügarskoj, onda se jazbilja bojim, da ce jako zlo sorsiti nase bratinstvo. Zato nemojte slijediti tim putem i ne treba tu nikakov sentimentalnosti, nego kao drzavnici imajte pred ocima, da vam je potrebna ta _ sloga s Hrvatima ako hocete nesto postici. (Elénk helyeslés és taps jobbfelöl.) Kad ceté se pred tom cinjenicom pokloniti, budite uvjereni da ce i za Hrvatsku i za TJgarsku ljepsi dani osvanuti. Ja cu se jos s dvije tri rijeci osvrnuti na izvode g. Batthyánya. Ön je juce na dr. Polita nekim nacinom upravo navalio, sto da nas ide buniti i ülje ulijevati u vatru. (Nevetés a jobboldalon.) Nije gospodo, nas dr. Polit nista razdrazivao, nego nas razdrazuje ovakov postupak od strane Madjara. (Helyeslés jobbfelől.) G. Kossuth je rekao, da mi nesto preko nagodbe trazimo. Ja sam dokazao, da nagodba odredjuje, da pocam od svijetle krune, pak do