Képviselőházi napló, 1906. X. kötet • 1907. junius 5–junius 20.

Ülésnapok - 1906-178

178. országos ülés 1907 június 18-án, kedden. 411 privatna«, da sa ove elvije rijeci ne mogu u nikojem slucaju stavljati usporedom, da ne mogu nikada oznacivati jedan jedinstveni pojam. Tó je contradictio in adiecto! Medjutim, kad bi Ugarska i tako niogla shvacaja drzavna poduzeca ja drzim, da se ovaj dojam drzavnog privatnog poduzeca ne bi niogaO nikako odnositi na drzavne zeljeznice. Zeljeznice ne mogu se u tom praveu ni u kojem slucaju isporediti, kojem drugom poduzecu drzavnom, kojemu skroz, eminentno fiskalnomu poduzecu drzave, a ne mogu radi one zadace, koju zeljeznice u drzavi vrse. Moja gospodo! Drzavne zeljeznice su tako vazan institut i tako eminentno za danasnji gospodarski zivot drzave nuzdan, da one absolutno danas na cjelom kontinentu izmicu ispod pojma privatnog jednog poduzeca. Ne moze biti danas drzave, koja ne bi bila duzna, koja ne bi bila obvezana iz javnih — gospodarstvenih interesa, da regulira gradnju zeljeznica — i ne samo to, nego da ili ustraja, da ih gradi i da vodi upravu zeljeznicku. To je danas iskljuceno, to je danas nemoguce! Ja cu vas sjetiti — ako malo vratiin u natrag — sjetit cu vas, da nekada nijesu ni skole, da nekada nije ni nastava, bila posao, koji bi spadao u poslove drzavne. Grdje i tko ce uciti, kako i sto tíe uciti, to je bila stvar svakoga pojedinca i skola, kao takova bila je privatno poduzece. Medju tim je kultúra, napredak, potreba, obrazovanja i demokratski duh tako uznapredovao, da se je pocelo traziti od drzave, da preuzme u svoje ruke javnu nastavu, nastavu svih pojedinca, koji tu drzavu sacinjavaju. Tako su nastalo javne skole, nastali su javni drzavni nastavni zavodi, nastala je javna nastavna politika. I danas noma i ne moze biti nikoga u citavom prosvjetljenom svijetu, koji bi se usudio ustvrditi, da su skole privatno jjoduzece drzavno i da ne sacinjavaju jednu eminentno javno pravna funkciju drzavne vlasti. Surmin Gjuro : Tako je, istina! Lorkovic Iván: Isti ovaj pojav vidimo i kod zeljeznice zauzele u zivotu drzavnom ono mjesto, sto su ga u drzavnom zivotu vec odavna zauzele skole. Danas su zeljeznice jedan javno pravni institut, danas su zeljeznice funkcija drzave. Danas drzava ne moze zatvoriti svoje oci pred nuzdom, pred potrebom svojib drzavljana u pogledu prometa, danas drzava ne moze uskratiti svoju pomoc, ako vazni opci narodno gospodarstveni interesi zahtjevaju, da se na stanovitom mjestu sagradi zeljeznica. Drzava je duzna, da takovim prometnim potrebama svojih drzavljana zadovoljava i na toj su podlosi zeljeznice postaié javnopravni institut. (Helyeslés a jobbközépen.) Ako uzmete u obzir podrzavljenje skola, ako uzmete u obzir podrzavljenje zeljeznica, kője sve vise napreduje, vi ceté vidjeti, da se tu radi o jednom velikom procesu, koji mi prozivljujemo, vidjet ceté, da se tu radi o socializaciji drzave u opcem närodnöm interesu, da se tu radi o tom, da se podrucje drzavnih obveza prosiri na nova, dosada ne obstojala, podrueja. I tomu procesu nemoze se moci oteti niti drzava Ugarska i nista, a najmanje, kője kakove fikcije o privatnom poduzecu bit ce kadre da ovaj proces zapriece! (Zaj. Elnök csenget.) Visoki sabore! Iz ovoga javno-pravnoga interesa institucije, o kojoj danas govorimo, to jest zeljeznice, rodile su se i JJOStoje za drzavu izvjestna prava, koja prijmdaju drzavi na pram zeljeznicama. Ta se prava sakupljaju sva u jednom pojmu, a to su vrhovnicka zeljeznicka prava drzave. Ta vrhovnicka zeljznicka prava drzavna vrsi i Njamacka i Austrija i Francuska i Italija, a ista ta vrhovnicka prava drzavna vrsi i ona drzava, koja te svoje zeljeznice nazivlje svojim privatnim poduzecem (Élénk helyeslés a jobbközépen.) premda dovodi do tóga, da bi se moglo pomisliti, da je ta drzava i svoja vrhovnicka prava predala u ruke jednoga privatnog poduzeca. Grospodo moja! Vrhovno pravo drzave s obzirom na zeljeznice sadrzaje u sebi pravo nadzora nad zeljeznicama i pravo uprave zeljeznica. Drzava postavlja svoje organe, koji vrse za nju ova vrhovnicka prava. Ona uredjuje svoje oblastia valjda nitko ne ce poricati, da su te oblasti drzavne, kője imadu da vrse vrhovna zeljeznicka prava — ona postavlja svoje organe, koji imadu u ime ovih njezinih vrhovnickih prava zeljeznickih bditi nad rukovodjenjem zeljeznickih posala. Grospodo moja, ova vrhovnicka prava vrsi i kraljevina Ugarska, kako sam rekao. Ja moram reci i vise: ova vrhovnicka prava vrsi drzavna zajednica hrvatsko-ugarska. U Ugarskoj i u Hrvatskoj, u drzavnoj zajednici ovoj, postoje organi, postoje drzavni organi, postoje oblasti, kője imadu da u ime drzave vrse vrhovna zeljeznicka prava. Ti organi stvoreni su po nesumnjivim drzavnim organima, po drzavnoj vlasti. U Ugarskoj postoji s obzirom na nadzor. s obzirom na funkcije, sto ih drzava u jiovodu svojih vrhovnsckih prava izvrsuje, vrhovno nadzornistvo za zeljeznice i parobrodarstvo, uredjeno, naredbom ministra komunikacija od 2. sijecnjal881 broj 15., a reorganizirauo naredbom istog ministra komunikacija od 14. ozujka 1884 broj 559. Daljnja nadzorna oblast na teritoriju Hrvatske i Ugorske, (Zaj. Elnök csenget) koji imadu da vrze nadzor u pogledu zeljeznica jesu ugarski ministarski komesari. Gospodo moja, ja mislim, da nitko od vas ne ce poreci, da je vrhovno nadzornistvo zeljeznice i brodarstva, kője je ministar komunikacija god. 1881 uredio i god. 1884 reorganizovao u svrhu, da u ime drzave vrsi vrhovna zeljeznicka prava drzavna — ja mislim, da nitko od vas ne ce poreci, da su to drzavne oblasti, kője vrse jednu drzavnu funkciju, jer je nemoguce uz-