Képviselőházi napló, 1906. X. kötet • 1907. junius 5–junius 20.
Ülésnapok - 1906-175
284 175. országos ülés 1907 június ík-én, pénteken. pogrijeska nauci, da ono, sto smo grijesili u proslosti, ne smijeno jiraviti u sadasnjosti i u buduénosti. Jer. ako nismo kadri, da se iz historije nauéimo kakovoj koristi, onda nijesmo pozvani, da vodimo ma ikakovu politiku, da ma kakvoj politici dajemo pravac! Ja zalim, ja jako zalim, sto se te velike misli Kossuthove ne cé da shvaté i sto se bas protivno njinia radi. A sad cu biti slobodan, da citiram, sto je u milanskom nedjeljnom casopisu »Alleanza« saopcio 1. maja 1862. Lajos Kossuth, koji je tada zivio u Turinu ]iod naslovom »Nacrt za dunavsku konfederaciju«. Iz ovoga se vidi, kako je on sasvim dobro shvacao politiku, koju je Ugarska pozvana da vodi. On kaié ovo (olvassa:) »Sasvim naroeiti odnosi zemal ja, kője se protezu od karpata na bunavu pa sve do ornog Jadranskog mora, ve oma teskim v ciné. da se stvori velika jedinstvena drzava. Zeljeji je stoga, da stare historiske drzave ovih krajeva organizuju medju sobom savez, koji bi se mozda zvao »Dunavska konfederaeija.« Ősim jDitanjazajednickog interesa, kője bi uredjivala savezna vlast, uzivala bi svaka pojedina drzava j>otpunu zakonodavno sudsku i upravnu autonomiju. Pomoéu opsirne decentralizacije, siroke slobode opcina i pokrajina razvijali bi se narodi konfederacije slobodno i bez zapreke, svako od ovih plemena moglo bi u velikoj jiorodici ljudstva zauzeti mjesto, kojemu pripada. Osnova novog javnog prava dunavskih zemalja bit ce slobodan pristanaku konstituirajuóoj skupstini zastupanih naroda, ili takodjer izrazena opcim pravom glasom. Tako na pr. Érdelj moze biti pozvan, da opcim pravo glasa odluci, de li éc sacinjavati sedan dio jedinstvene Ugarske ili dali ce Ugarskom i ostaliin saveznim drzavama biti sjedinjen kao autonomna drzava na osnovi potpune jednakosti.« Grospodo moja, upozoriv ovako, kako je Ugarska po prirodnom svom polozaju upucena na slavenski jug i kako joj bez tóga oslona obstanca néma, ko sto néma ni onim drugim drzavama. obstanka ako se ne zdruze u zajednicu s ujome kaze Kossuth Lajos lijepo dalje (olvassa): »Zaklinjem svu nasu Madzarsku, slovensku i romansku bracu, da na proslost bace veo zaborava, da pruze jednim drugima ruku, da se dignu kao jedan ciovjek i prema staroj besjedi svajcarskoj, da se boré svi za jednog. jedan za sve. Zaklinjcm ih, da prihvate ovaj predlog, koji nisu nikakve koncesije. nego osnova dvostranog slobodnog ugovora. Svaki pojedini dunavski narod, cak i kad skupi oko sebe dijelovc drugih jdemena, moze sam za sebe jedva ciniti drzavu drugog reda, nezavistnost njena lebdila bi u stalnoj opasnosti i hoces neces podlegla bi tudjim iitjecajima, dokle bi udruzeni Mad2ari, juzni Slaveni i Rumini, ako bi prihvatili gornja íiacela bili sila prvoga reda, sacinjavali bogatu i mocnu drzavu od trideset milijuna stanovnika, koja bi vrijedila na evropskoj vazi. Jedinsvo, sloga i bratstvo medju Madzarima, Rumuiiima i Slovenima — to je moja najtoplija zelja, moj najiskreniji savjet, zálog sjajne buducnosti za sve ove narode.« Pribičevič Svetozar: Slava Kossuthu! Popovic Dusán: Kossuth Lajos je davno umro! Budisavljevic Bude: Citavog svog zivota dokazivao je on, da je Ugarska na kobnom putu, sto je sklopila savez s Austrijom, on je Ucio, da joj taj savez nosi propast i da bi joj slobodna sveza s malim dunavskim kraljevinama zajamcila mnogo bolje slobodu i razvitak. Godine 1889, kad je doslo do polemike izmedju njega i slavnog romansijera madzarskog Jokaya, rekao je on, da ce Ugarska, iduci putem. kojim je tada isla. biti ono sgariste, na komé ce z njom zajedno zagoriti austríjski orao. ííaveo sam ove rijeci, da se vidi kakove su se ideje rojile u glavi ovoga velikog politicara, kakovi su se misli radjale u glavi ovoga velikog borca za madzarsku slobodu i kako kroz sve ovo provejava jedna velika misao, jedna velika ideja: zajednica interesa malih naroda. (Helyeslés a jobbközépen.) Pribičevič Svetozar: Sad ne vodi rijec Kossuth, nego Sztereny! Budisavljevic Bude: I kad ja vidim, sto ova zakonska osnova odredjuje, onda moram duboko da jiozalim, sto se sin velikog oca odrice onih velikih ideja, kője otac tako vatreno zastupao. Ali, gospodo moja, dozvolite mi — ja sam se malo zatrcao — i preuzviseni gosj^odin ministar Kossuth izdao je naredbu od 19. septembra 1906 broj 50811 na postanske urede, u kojoj naredbi stoji ovako (olvassa): »Nadalje se imadu prema tocki f. §. 1. dijela Y. postanskih tarifa i postanskog poslovnika (Oprost od potrosarine), u naslojiorto prostih posiljaka ime predatelja i naslovnika ili oblasti, za tim jiredmet, zaporka o oprostu od postarine i odrediste oznaciti nefaljeno i sluzbenim drzavnim jezikom (u Ugarskoj madzarski, u Hrvatskoj i Slavoniji hrvatski) — citljivo i u oci padajucim nacinom.« (Helyeslés és taps a jobbközépen.) Moja gosjjodo, ja ne mogu da ovo dovedem u sklad. Jer kad Kossuth u onoj odredbi kaze, da se ima oznaciti nefaljeno sluzbenim drzavnim jezikom u Ugarskoj madzarski, a u Hrvatskoj hrvatski, kad on to sam u toj odredbi kaze, a u ovu nesretnu zeljeznicku pragmatiku unosi ovakove odredbe, onda ja to ne mogu da razumijem. I ja ne mogu vjerovati, da je to mogao uciniti sin velikoga Kossuth a Lajosa, ne mogu vjerovati, da je to htio namjerno da unese u ovu zakonsku osnovu onaj Kossuth, koji svojim potpisom u ovoj naredbi rekao, da je izkljucivo sluzbeni jezik hrvatski u Hrvatskoj, sumnjam da bi takav covjek mogao i smio u
