Képviselőházi napló, 1906. X. kötet • 1907. junius 5–junius 20.

Ülésnapok - 1906-175

282 175. országos ülés 1907 június Ú-én, pénteken. u Ugarskoj, baciti liberalizam od sebe, onda, kada treba poraditi u tobozé umisljenoj koristi madjarskoga naroda, i kad treba povrediti pravo jednoga naroda, koji kroz stoljeca zivi u jednoj te istoj zajednici s njima, da de oni to uciniti, to se nisam nadao. Gospodo! Meni kao éovjeku, koji izpovjedam jednu idejű, — a svaka nova ideja, koja epob stvara, ne jffijanja odinah svietu za srce, rodjenje njezino groniovi i munje prate, — za mene. koji sam uvjeren u takovu idejű, koji izpovjedam takovu idejű, to sto se pojedini ljudi odricu, onoga, sto su jucer izpovijedali, ne znaci nista, to mene od moje ideje odvratiti nece. Ljudi, koji izpovijedaju koju idejű, njih ce nestati, ali ideja ce ostati. (Tako je!) Gosjiodo moja! Kad stvar tako stojí, onda se moramo zapitati, sto je moglo tako djelovati na te postovane vodje magjarskoga naroda, koji danas sjede na onim udobniin pozicijama, sto je moglo na njih jireko notíi tako djelovati, da oni nevide vise opasnosti, koju su jucer gledali? A nevide je, po mom mnienju, jer odbijaju jedan narod, koji je njima uz bok stajao, i ne samo taj narod, ne samo narod Hrvaíske i Slavonije, nego citay onaj slavenski kraj, koji ovim jezikom govovi. (Éljenzés és taps a jobbközépen.) Ine odbijaju samo taj slavenski jug, nego i drugi slavenski svijet, koji je simpatizirao sa borboni magjarskoga naroda. Jer kad ja ova ako mirno ali jasno govorim svojim jezikom, to se moze dalje da razumije nego na slavenskom jugu, to se moze da razumije u jednom velikom slavenskom plemenu, kője broji oko 150 milijuna dúsa. Gospodo moja! Kad magjarski narod znade, da njemu prieti ista ])ogibija od tóga dranga kao i nama, kad smo tvrdo o tom uvjereni, i kad zalostne posljedice iz tóga prodirantja vidimo na svakom koraku, a kad se ovakovom zakonskom odbija od sebe i zadaje krava rana jednomu savezniku, onda dozvolite, da kazein, da ne inogu razumjeti takove politike tih visokih politioara velikoga ministarstva. Penic Bogdán : To je austrijsko maslo, ona stara : divide et impera! Budisavljevic Bude: Gospodo, ja znam, a znate i vi, da nas taj njemacki narod naziva Dünger-Volk, a sebe naziva Herrn-Volk, pa kad mi znamo, da ta njemacka najezda iz dana u dán napreduje, kad znamo da taj njemacki narod raspolaze s velikim sredstvima, kad znamo da on danas u koncertu najvecib evropskih sila, igra jednu od prvili uloga, kad znamo, da ta njemacka sila izdana u dan pokazuje sve vecili rezultata, kad znamo, da taj njemacki narod iz dana u dana brojno napreduje, kad znamo. da se njemacki narod za posljednib nekoliko decenija umnozio dvojinom vise nego recimo francuski narod, — jer jedan statistiear je iznio prije nekoliko godina u Revue internationale de sociologie. da je prije petdeset godine Franeuska i Njemacka brojila isto toliko stanovnika, dok je god. 1893. Franceska ímala 38 a Njemacka 50 milijuna stanovnika i da ce za 10 godina na jednog francuskog vojnika dolaziti dva njemacka; — kad znamo, kakova snaga lezi u tom njemaekom narodu, koji prodire preko granica nasih, koji nas je svojom snagom i ekonomskom rukom zabvatio, i kad sve to znate i kad se u tom momentu odricete politike, koju ste jucer propoviedali, ja to tesko zalim, ali sam tvrdo uvjeren, da ce doci pokoljenje, kője ce dati nama pravo, jer mi ovdje stojimo na braniku prava i Ugarske i Hrvatske i njibovih naroda, i jer se mi ovdje borimo i upozoravarno, da tu snagu Drang- a treba zadrzatina Litavi, da ne preplavi ovih lijepíhpoljana (Zivio. Nagy taps. Halljuk! Cujmo!). Gospodo, slobodan sam npozoriti samo na to, da Nijemaca u Ugarskom ima danas preko dva milijuna, a to je blizu 12°/o, a u Hrvatskoj 5'6°/o, a ima ih i u Bosni i Hercegovini. Tamo vidite njihove Franzensfeld-e, Rudolf sthal-e, Ober-, Mittel- und Unter-Windhorst-e i t. d. Eno, docepali su se svojim dubom i turske vojske, imaju svoju banku u Cai'igradu, drze malu Aziju u svojim rukama, dizu tamo zeljeznice i otvaraju nőve puteve svojoj trgovini. To vi sve vidite i u takvom momentu donasate onakvu zakonsku osnovu, kojom zadajete, ponovno velim, krvavu ranu svojim saveznicima. Gospoda moja, sjetite se rieci cara Vilima olvassa): »Es ist das Welt-Imperium, das der germaniscbe Geist anstrebt.« Gospodo, njihovi ucitelji nacionalne ekonomije, kao jedan Friedrick Liszt, koji je za ujedinjenje ííjemacke, kao ucitelj politicke ekonomije, toliko ucinio, koliko i Bismark, taj isti upozorio je, da treba europski jugoistok najprije dobiti u njemacku ekonomsku vlast, a onda ce ga vec lakse dobiti i u politicku vlast. Surmin Gjuro: To je sasvim jasan plán, sto ga oni provadjaju. Budisavljevic Bude : Boscher u svomu Systemu der Volkswirtscbaft, kaze da je Germaniju pozvana, da uzme tursko nasljedstvo ne samo u Europi nego i maloj Aziji. To propoviedaju i oni, za kője covjek ne bi mislio, da ce to uciniti, to jiropovjedaju ucenjaci socijalne demokracije, kao Marks i. Lassallei kazu da cc oni dozivjeti vrijeme, kada ce njemacke pukovnije vojnika i radnika stajati na Bosporu. Ima takovili citata mnogo, a ja cu da spomenem samo jos rieci cara Vilima, kője iz rekao g. 1904. (Olvassa) : »Unserem deutscben Veterlande mögé es beschieden sein in künftigen Zeiten durch einbeitliches Zusamnienwirken der Fiirsten und Völker, ihrer Heere und ihrer Bürger so gewaltig, so fest geeint und so massgebend zu werden, wie es einst das römische Weltreich war, damit es aucb in Zukunft dereinst beissen mögé, wie in altér Zeit : »Civis Bomanus sum«, nunmebr: »Ich bin ein deutsclier Bürger!«