Képviselőházi napló, 1906. X. kötet • 1907. junius 5–junius 20.
Ülésnapok - 1906-175
175. országos ülés 1907 június íí-én, pénteken. 281 tért werden. Diese Grenzversehiebung inuss i durehgeführt werden: das Strafrecht muss der Freiheit des Denkens, der freien Meinungsäusserung in Wort und Schrift angepast werden. Das Recht ist eme Schranke, die nach Massgabe der geistigen Entwicklung der Völker von Zeit zu Zeit verschoben werden muss, der Freiheit zum Schutz, der Reaktion zum Trutz.« Gospodo moja, clrziin da je i ova zeljeznicka pragmatika jedna Umsturzvorlage, i ja vidim njezinu sudbinu. Ja sam citao u vasoj zurnalistici, da se ova zakonska osnova donosi radi tóga, da se uvede u zivot u ügarskoj prije nego sto dodje obce izborno pravo. Takva argumentaeija, gosrjodo, za mene je smijesna, jer őim se uvede obce izborno pravo, cini ovamo dodju drugi elementi, oni ce onoga casa ovu osnovu zamijeniti drugom liberalnijom. Ja bih, gospodo, bio gotov sa socijalnom stranom ove zakonske osnove i sada bih imao preci na drzavno pravnu njezinu stranu, na pitanje o jeziku, ali prije tóga gospodine predsjednice, molio bih mali odmor. (Felkiáltások : Szünetet kér!) Elnök: Az ülést öt perezre felfüggesztem. (Szünet után.) Elnök: Az ülést újból megnyitom. Mielőtt a szót átadnám Budiszavljevics Bude képviselő urnak, a házszabályok 204. §-a értelmében bejelentem, hogy a földmivelésügyi miniszter ur holnap, szombaton felelni fog Posgay Miklós kéjyviselő ur április hó 27-én, és Hirtenstein Lajos képviselő ur június 12-én előterjesztett interpellácziójára. (Helyeslés.) Méltóztassék folytatni a beszédet. Budisavljevic Bude: Postovani dome! Prelazim na drugi dio moga govora, najme na one paragrafe ove zakonske osnove, kojima se odredjuje, da je na zeljeznicama na teritoriju Hrvatske i Slavonske sluzbeni jezik magjarski. To je §. 4 alineja posljednja koja véli (olvassa): »U sluzbu zeljeznica prima se samo osoba, koja je ugarski drzavljanin te znade magjarski. Od onih namjestenika na podrueju Hrvatske i Slavonije, koji su zvani, da za vrene svoje sluzbe s obcinstvom obce, trazi seiznanje brvatskoga jezika. Jezika ticuca se odredba vocke a) nazoenoga paragrafa ne proteze se na namjestenike gradskih — obeinskih — cestovnih zeljeznica na podrueju Hrvatske i Slavonije.« Moja gospoda, óvom zakonskom odredbom dira se u temeljni drzavni zakón nagodbeni, dira se u bilaterarni ugovor, sklopljen izmedju kraljevine Ugarske s jedne strane i kraljevine Hrvatske s druge strane. §. 57. nagodbe jasno kaäe (olvassa): »Za organe zajednicke vlade ustanovljuje se takodjer hrvatski jezik sluzbenim jezikom unutar granica kraljevina Hrvatske, Slavonije i Dalmacije.« KÉPVB. KÄMÓ. 1^06 1911. X. KÖTET. Éber Antal : Nem felolvasni, hanem beszélni kell. Budisavljevic Bude: Moji postovani predgovornici u svom razlaganju, vise manje, svi su se dotakli obsirno ovoga pitanja i ja necu imati mnogo novoga, da reknem. Ali cu da upozorim na jDolitiöku stranu ovoga pitanja, da upozorim, s kakovim je eventualno posljedicama skopcana ova zakonska odredba, koja ignorira hrvatski sluzbeni jezik na teritoriju kraljevine Hrvatske i koja hoce, da jednostranim putem ovdje u Saboru stvori nesto, na sto nije ovlastena. Gospodo, kad je prije, nego sto je inaugurisan növi kurs u nasoj domovini, na. Rieci i u Zadru, stvarana rezolucija riecka i zadarska, koja je magjarskim borcima u njihovoj svetoj borbi za jjrava naroda pomogla, kada su sinovi nasi pruzili pomoc borcima magjarskima u njihovoj borbi protiv sile protiv kője se oni vjekovima boré, kad je nesebicno i slobodno, kako to dolikuje ljudima koji shvacaju sto jc sloboda, pruzena ruka pomirnica Magjarima, i kad je riecka rezolucija nasla odgovora i simpatija u magjarskom javnom mnienju, kada je povukla za sobom enuncijacije jjojedinih politicara i drzavnika Ugarskih, vjerujte mi, da sam se bökjem nadao, i nisam mislio, da ce tako brzo v ti drzavnici zaborayiti na svoje rieci. (Zaj: Cujmo! Halljuk! Cujmo! Halljuk!) Sto je nas, respective, sto je one ljude, koji su stvarali riecku i Zadarsku rezuliciju, vodilo? Gronila ih je gospodo opasnost, ona velika opasnost, koja prieti Ügarskoj, koja prioti i citavom slavenskom jugu, Balkanu, vodila ib je misao, da se stave na suprof skupa s Magjarima onoj snazi, koja ekonomskfm rukama zahvaca i drzi i TJgarsku i nas slavenski jug, i koja se danas osjeca cak i u maloj Aziji. Vodila ih je misao, da se treba da opru ónom velikom neprijatelju poznatom pod imenom Drang-a nach Osten. Gospodo moja, i ja sam mislio za one borce, koji su onda stajali na celu magjarske bőrbe za njegova prava, za one borce, koji su kazivali i iznosili svoje misljenje, kao da shvacaju svu opasnost, koja ima dolazi od tóga Dranga nach Osten, ja sam mislio, da se moze sve prije od njih vcekivati, nego da ce onomu narodu, koji im je u tezkoj borbi, — po svojoj duznosti, jer se i sam bori za svoju slobodu, — stajao u pomoci, da ce tomu. narodu nanijeti ovako krvavu uvrieclu, kako je nanosc óvom zakonskom osnovom. Ja nisam mislio, da bi se to moglo dogoditi. Pribičevič SveTozar: Illuzija! Budisavljevic Bude: Ja sam znao, da je liberalizam jednoga Tisze Kalmana ili grofa Tisze Istvana, samo dotle liberalizam, dok se : to svidi vlastodrzcu otcu ili vlastodrzcu sinua, ' cim dodje s njim u sukob, baca liberalizam, | kao da ga nije nikada izpovijedao. Ali da ce ,' borci, koji danas stoje na éelu drzavnoga zivota 36
