Képviselőházi napló, 1906. X. kötet • 1907. junius 5–junius 20.

Ülésnapok - 1906-175

280 175. országos ülés 1907 junius lA-én, pénteken. garagrafa, gdje se zabranjuje namjestenicima zeljeznickim, da se u slobodno vrijeme bave drugim zanimanjem, ako te nebi stajalo u skladu s ugledom njegovog sluzbovnog cina, a evo sada u ovoj posljednoj aliniji garagrafa 29. tialazimo jednu síicnu ustanovu. Ministar trgovine je sudac. I ako ministar trgovine odsyeée: ja velim, da se svrka ovoga drustva ne nioze dovesti u sklad s interesima zeljeznicke sluzbe, onda, cim je to rekao gospodin ministar, to je rijeseno u vrhovnoj instaneiji i to vrijedi toliko, koliko da je dosao gospod bog s nebesa i zagrmio: ovako mora da bucle, drugcije nikako! Ovo je skroz absolutistieka ustanova i, da u kakvoj ruskoj zeljeznickoj pragmatici naidjem na ovakovu odredbu, ja se ne bi cudio: da je ovakove odredbe stvorio jedan Stolypin, ja bi ga razumio, ali kad se u jednoj ustavnoj drzavi, u jednoj Ugarskoj, koja se ponosi i dici stoljetnim ustavom svojim, koja se je kraoz stoljeca i staljeca borila za svoju slobodu, eiji su sinovi potoke krvi prolijevali za obranu prava i slobode svoje domovine, kad u danasnji dan, u dvadesetom stoljecu, gospodin drzavni sekretar Sztereny stavlja jednu ovakovu ustanovu u zakonsku osnovu, onda dozvolite — da se najblaze izrazim — da je to zalostno, vrlo zalostno, da niposto ne odgovara ugledu, kője bi Ugarska trebala da ima. (Zaj, JiangoJc: Cujmo!) Ja sam pokazao, na kakovima temeljima pocivá sicialno zakonodavstvo u Ugarskoj. pokazao sam u jasnoj svjetlosti, kojim je j>utem socialno zakonodavstvo ugarsko islo od godina sedanidesetih jirosloga vijeka do danas. Ja sam pokazao, da u tom j^ogledu nije islo in melius nego in peius. Ja sam dokazao, da se ovakovim radom ne koristi ugledu drzave, i da vlastodrsci ne ce postici onoga uspjeha, koji misle óvom osnovom. Jer, gospodo, pritisnuto jace sve na vise skace, i mjesta da vlada ugarska racuna s dubom vremena, mjesto da racuna sa socialnim prilikama, mjesto da od onih zeljeznickih namjestenika kao i od poljskih radnika ne stvara neprijatelja svojih nego da nadje modus vivendi, kako bi se dalo s njima zivjeti, ona stvara od njib svoje ljute neprijatelje. Jer, neka mi se zabranjuje u zakonskoj osnovi ovo i ono, koliko god se hoce, vec se nadje puta i nacina, da ja mogu da se ojjrein i da provedem svoje misli, i kad drzava od mene pravi svoga roba, onda cu ja to náci, jer moram, jer to zahtjeva od mene zivot, náci cu tajne jratove, da se borim protiv takovih drakonskib i inkvizitorskib ustanova. Gospodo moja! Kad jedan narod opazi, da su mi one granice, sto mu ih drzavna i zakonodavna vlast stavlja, pretijesne, da je on u tim granicama sjjutan i vezan i da ne moze naprijed, onda ce traziti i rijecju i pismom, da se tih granica. oslobodi, da te okove zbaci. Jer na posljedku, bilo je vec takovib absolutistickili i tiranskih pritisaka, kad se je ljudima zabranjivalo slobodno izjavljivati slobodne njihove misli u rijecima i pismu. Pa je li se postiglo, za cim je islo? Nije. Prirodna je funkcija mozga covjecek, da misli, a misao mora náci izrazaja u rijeci ili u pismu, a cim nadje izrazaja, onda eto bőrbe protiv lanaca, koji ju sputavaju. (Helyeslés.) I néma tóga zakona, koji bi misljenje zabranio, dok god covjek zivi, dotle ce i svoje misli iznositi i traziti, da im puta k ostvarenju nadje. Ja sam cuo i u óvom postovanom domu, da je jedan govornik s one strane rekao: Mi smo pozvani, da dajemo pravac drzavnom zivotu i drzavnoj politici, mi smo pozvani, da rukujemo drzavnim zivotom, mi smo jDozvani da budenio na ovim mjestima, na kojima smo danas, mi smo pozvani jedini i nitko drugi, i za to treba, da se borimo i da za to radimo. Znate sto cu vam reci? Bas za to, sto vi mislite, da ceté se u tom polozaju, u kom ste danas, odrzati, bas zato mogu da izlaze ovakove zakonske osnove, kakova je ova. Ali duh vremena ne da se spirijeciti, razvitak ljudski ne da se stegnuti. Ja ne znam tocno, gospodo, kako ce se razvijati taj duh vremena, ali da on trazi neprestane promjene i napredak, o tom néma sumnje. I mene ni najmanje ne zbunjuje u mom politickom radu, ako sam danas ovdje ili na drugom jmlitickom mjestu. pa da dodje mladja politicka generacija, koja ce mozda bolje livatiti politicke potrebe svoga naroda i koja ce mozda bolje znati racunati s njima, jia kao mladja potisne mene, ako bib bio zastarelih misli i bio natrazan covjek. Jer, gospodo, moja, svaka sila za vremena, insta vjecno nije. A to vidi svaki, de se i ovdje kod vas nalaze dvije socijalne grujje, kője se medjusobno boré. Jedna socijalna grupa dolazi i gleda, da privuce siroke slojeve narodne za sebe, gleda, da demokratizuje sve, pa i politiku, i ja mislim, da je toj gruj)i dosudjena lijepa buducnost i da ce ona doci do jaolozoja i rieci u ovoj otacbini. I tu su, gospodo moja, badava sva natezanja vaja, badava ovakova zakonska osnova, badava sva preduzimanja reakcionarna, duh vremena zadrzati se ne moze. Znameniti sociolog Gumplowic kaze na jednom mjestu svojin Sozíologische Essays ovako (olvassa): »Das Denken ist einmal eine natürliche Punktion des Mensclien, und wenn sie das Denken nicbt hindern können, so. ist das Keden und Schreiben die natürlicbe unvermeinliche Folge des Denkens. Wie sie denken, so miissen sie reden und schreiben. Da hilft kein Gott und keine Pmsturzvorlage. Die Macht des Volkes wächst und schwillt — die Schranken miissen fallen, sie müssen weiter vérschoben werden; die Willkür der Herrschenden muss eingeengt, die Ereiheit des Volkes erwei-