Képviselőházi napló, 1906. X. kötet • 1907. junius 5–junius 20.

Ülésnapok - 1906-174

Í74. országos ülés 1907 június l'J-án, csütörtökön. 237 vjencati podjedno za kralja toli TJgarske, toli Dalmacije, Hrvatske i Slavonije. Ovo pak predpolaze, da se krunitba dotle nenioze obaviti, dok se vladalac, komu se priestolno nasljedstvo otvorilo, nenagodi zdoticninri zastupstvi kraljevina i zemalja krune Ugarske nacinom, v

koji bi se uzajamnim sporazunikoni ustanovio, (Cujmo!) glede krunitbenib zajednica pako sljedi iz te zajednice, da one, ako bi za Ugarsku i trojednu kraljevinu bile posebne, nebi smjele biti bitno razlicne. Pribičevič Svetozar: Gdje je Nagy, da to cuje. Supilo Frano: Neka to i Josipovié slusa. Brlic Vatroslav (olvassa): »Stoga imala bi se zastupstva obijuh kraljevina o zajednicah sporazumjeti i naravnati sto bi po nasem mnienju obzirom na istovjetnost interesa posve lasno^bilo.A Sto se dakle tu naglasuje? Naglasuje se ono isto, istovjetnost interesa, sto sam i ja tecajem svoga govora izticao. Mi smo uviek trazili modus videndi, nácin kako cemo zajednieke nase interese braniti i imapredjivati. (Tahó je!) Zagorac Stjepan: Ali tako, da se uvjek postuju prava jednoga i drugoga. Brlic Vatroslav: Ja moram i dalje nastaviti i citirati, jer ova predlozena zakonska osnova dira u temeljni drzavni. Zakón. Da u ovoj osnovi neima povriede jezicne i povriede sudbenosti, ja nebi imao razloga ni povoda da u ovoj visokoj kuci citain ovu izjavu, koja je kako vidite temelji izvor nagode, koja se sada óvom zeljeznickom pragmatikom krsi. (Olvassa) : »Pak ako biu obce kakova razlikost i moguca bila...« Eínbk (csenget): Kérem a képviselő urat — a tárgygyal összefüggésben lévő és olyan idézetek felolvasását, a melyek fontosak és szükségesek, megengedjük. De felolvasást tartani abból a ezélból, hogy az amúgy is bosszú tárgyalás még inkább megbosszabbittassék, ezt nem engedhetjük meg. Ezért kérem, méltóztassék a tárgyhoz szólva beszédét folytatni. Supilo Frano: A kako je Nagy Ferenc govorio ? Elnök: Kérem, Supilo képviselő ur, ne tessék pótutasitást idegen nyelven adni. Ezért rendreutasitom. Vlád Aurél: A házszabályok megtartandók. (Mozgás.) Pribičevič Svetozar: Postujte makar slobodu govora. Budisavljevic Bude: Uzmita nam onda i jezik. (Zaj.) Brlic Vatroslav: Molim lijepo g. predsjednice, ja vas nisam razumio, pa sam i titao, eega se ticu Vasé rieci. A posto znam, da je u svom govoru jednu ovakvu izjavu citao i vele postovani zastupnik Nagy, to sam htio da óvom protu izjavom pobijem njegove navode. Ja nisam htio nista drugo, nego nase stanoviste tocno i jasno oznaciti i pokazati, da mi stojimo na stanovistu, kője je g. Nagy nesporavao, i na kojem su stanovistu stajale nase regnikolarne deputacije godine 1866. i na kojem temelju je sklopljena nagoda, koja se sada ovim zakonom krsi. Ja moram sve one ustanove, kője se kosé sa zakonom, iznieti i pokazati, koliko su ubitacne, protupravne i protuzakonite ove ustanove, kője dolaze u ovu zakonsku osnovu. (Tahó je!) Ja mislim, visoki sabore, da je u interesu vaseni i nasem da mi Hrvati ovdje iznesemo sto vise dokaza zato, koliko je ubitacno ova osnova i za vas i za nas. (Tako je!) Ja drzim, visoki sabore, da nebi vrsio svoje duznosti kao zastupnik ni prama vama ni vrema hrvatskom narodu, kad nebi iznio sve, sto je moguée osvjedociti ovu visoku kucu o pravednosti i zakonitosti nasih zahtjeva. (Tahó je!) Zagorac Stjepan: Ova borba nasa nije obiest. Brlic Vatroslav: Kad bi ja bio uvjeren, da mi Hrvati trazimo nesto preko nagodbenog zakona, budite uvjereni, da ja nebi ovdje govorio ali, posto sam duboko uvjeren, da mi trazimo samo ono, sto je zakonito, jer su ustanove zakona tako jasne, da onjima nemoze biti dvojbe a drzim, da u ovoj visokoj kuci imade mnogo uvazenih politicara, koji su uvjereni o opravdanosti nasih zahtjeva, kao ja, ali ipák nedaju izraza svomu uvjerenju, skojih razloga, to necu izpitivati, ali svaki ce jurista i politicar uviditi, da mi stojimo podpuno na stanovistu zakona. Svaki covjek, svaki politicar, komu su interesi Ugarske na srcu mora uvidjeti, da nasi zahtjevi, kad i nebi bili u zakonu ustanovljeni, jesu pravedni i prirodni, jer traze ono, sto je svakomu narodu duznost braniti i pravo trziti, a to je njegov jezik. (Zivio!) Mi se nalazimo u istoj poziciji, u kojoj ste se i vi nalazili prema Austriji u obrani svoga jezika, pa zato, g. predsjednice i visoki sabore, dopustite mi, da se posluzim i s ovim kano sredstvom, i da kao vojnik, koji se borim za slobodu svoga naroda, upotrebim ono oruzje, kője je sposobno, da unisti pred sude, da unisti sve one nasipe i ograde, kője priece nas medjusobni sporazumak i nase medjusobno stovanje. (Tahó je!) I ja cu dalje vrsiti svoju duznost (olvassa): »Ako bi u obce kakova razlikost i moguca bila, bila bi moguca i onda, ako bi se imala jedna zajednica izdati za sve kraljevine i zemlje krune Ugarske. A scienimo, da se ova razlikost ne bi mogla uspjesno izjednaciti samo tim, sto bi se interesi jedne kraljevine ili zemlje naprosto prezreli. Tako, da se jednim primjerom posluzimo, ako bi trojedna kraljevina uz jednu krunitbenu zajednicu s kraljevinom Ugarskom zahtjevala, da se prije krunitbe ustanova tocke 3 dosadanje krunitbene