Képviselőházi napló, 1906. X. kötet • 1907. junius 5–junius 20.

Ülésnapok - 1906-172

170 172. országos ülés 1% se u ovoj zakonskoj osnovi o zeljeznickej prakmatici uzakonuje maclzarski jezik. On je naime citao, da je to pitanje kod rasprava regnikolarnih deputaeija ostalo nerieseno, da se u tom pitanju nijesu slozili. Ja dalje nijesam razurnio gosp. ÍM agya, sto misli on, koliko po svom ninijenju ovimé opravdava stanoviste ugarsko, alí iz onoga, sto je on citao ja cu mu dokazati drugo, nego je on mislio. Onim citiranjem izvjestaja regnikolarnih deputaeija donio je gosp. Nagy jos jedan dokaz vise, da i ugarska vlada, a i ova visoka kuca drze, da je bilo jezicnik dvojba. Mi stojimo na stanovistu, da je pitanje jezieno za naz rijeseno nagodom i ne damo da se u to dira, a ugarska vlada prema nekim izjavama do sada, a i po razlaganju gospodina Nagya, stoji na stanovistu, da je to pitanje dvojbeno, ali iz razloga toboenjeg utiliteta, radi zeljesnicke sluübe, zatim iz rasloga, sto da to nijesu cisto drzavni nego privatni poslovi i. t. d. hoce, da se madzarski jezik uvede. Dakle gospodin je Nagy iznio dvojbu glede jezika. Meni je to drago. Drago mi je za to, jer bocu da potsjetím ovu visoku kucu na jednu veliku nedosljednost, koju je joocinila odnosno koju ce pociniti, ako ovu zakonsku osnovu primi. Mi smo rekli, gospodo, i naveli nase razloga, zasto mi protestujemo protiv tóga, da ovaj sabor raspravlja zakón, cija jedna ustanova vrijedja temeljni zakón. Razloge smo vam nabrojili pak i necu opetovati. Iz tik nasih razloga morala bi ova zakonska osnova biti povracena zajednickoj vladi, da ju ona sporazumno s nasom vladom preudesi prerna nasim zabtjevima, ali gospodo, ja niti ne pitam od vas, da se vi stavite na nase stanoviste i da ovako mislite kao i mi. Ostanite samo kako i jeste, ostanite tamo gdje je danas i gosp. Nagy, ostanite samo kod tóga, da je jezieno j^itanje medju nama dvojbeno. Pak i stoga vasega stanovista nesmijete vi dopustiti, daova zakonska osnova postane zakonom. (Tahoje!) Nesmijete to dozvoliti zato, jer nesto sto je dvojbeno u temeljno u drzavnom zakonu, koji temeljni zakón smije mijenjati samo onaj, koji ima na to pravo, a to su regnikolarne deputacije, a nesnje u slucaju nedovoljne i nesuglasne interpretacije taj zakón interpretirati zajedniöki sabor. Vi si uzimate pravo da dvojbena pitanja sami uredjujete i interpretirate kako hocete, premda priznajete da je to dvojbeno i time rusite princip da zakona nesmije nitko nego onaj tko je nato pozvan. Dakle iz vaseg stanovista ne bi smjeli dozvoliti, ako ste dobro promislili, sto radite. Vama danas to doduse konvenira i izgledavam zato valjda stvar jako laka i za vas paovoljna, da se jedno dvojbeno pitanje, o kojem ce jos morati razpravljati regnikolarne deputacije ovako kratkim putem riesi u jednom sasvim trecem zakonu, koji néma s jezikom nikakova posla, da se riesi na jedanput ovo tcsko pitanje, június 11-én, kedden. kojo su regnikolarne deputacije razpravljale í nisu se mogle uredili. Supilo Frano : Vi necete to pitanje ovdje riesi ti. Ne moze se ovdje riesi ti. (Zaj és mozgás.) Neka se niko ne vara, ovo se pitanja ovdje ne moze riesiti. (Mozgás.) Elnök (csenget): Csendet kérek! Mazuranic Bogoslav: Da ja nisam krivo razumio g. Nagya i one, koji jednako misle snjime glede dvojbenosti jezika, reci cujos i ovo. Kad se Magjari proti nasem stanovistu nikako nemogu snaci i obraniti, dosli su na idejute kazali i kazati morali — jer nesto nioraju kazati — da ovaj zakón nece prejudicirati riesavanju regnikolarnih deputaeija u pogledu jezika. Time su priznali eo ipso, da stvar nije uredjena. (TaJco je!) Sad se opet povracam i kazem ponovno, da jedan sabor ne moze i nesmije, ako stoji na principu, da je zakón njegovo glavno ustavno uredje, da taj sabor nesmije pogaziti taj princip, jer zakón nemoze mnjenjati nitko drugi nego onaj, koji je na to po samom zakonu postavljen. U óvom slucaju bez obzira na to, tko od nas ima pravo, u óvom slucaju ovo objektivno pitanje jezieno riesiti mogu zakonitim putem samo nase regnikolarne deputacije. u kojima smo mi jednakopravno zastupani s kraljevinom Ugarskom. Drugcije nije moguce jer inace citav taj nas ustav i odnosaj néma nikakove prakticne vriednosti. Ako dozvolite, da stvari kője su u drzavnom temeljnom zakonu nejasne, ovaj zajednicki sabor rieíava, u kojim stojimo nas ctrdeset prema vas cetiri stotina (Tcd'o je!) on da je nase pravno iluzorno! Brlic VaTroslav: Vrlo dobro! Mazuranic Bogoslav: G-ospodo, kako rekoh, vi ste po mom mnienju, sbvatili cielu ovu stvar jako lakó, vi ste ju sbvatili sa strane vaseg komoditeta, a opet donekle ste btjeli da ugodite vasem javnom mnienju, da vas ono previse ne psuje, da ste nama Hrvatima u toj rieskoj rezoluciji prodali sva vasa prava. (Zaj. Egy hang: Néma nas dosto.) Pribičevič Svetozar: Hajdmo dati prebrojiti kucu, da vidimo jeli dovoljan broj prisutan (Zaj.) Tuskan Grga: Mi smo sad ovdje u vecini. Ovo je sada hrvatski sabor! Brlic Vatroslav: Poslub molim. Mazuranic Bogoslav: Mi gospodo s nase strane ne shvacamo ovu stvar bas tako lakó, nego drzimo, da je ova stvar od vrlo velikog zamasaja i da ce iinati posljedica za cieli nas buduci odnosaj. Lorkovic Iván: Tako je! Na to treba misliti. (Cujtno! Elnök csenget.) Mazuranic Bogoslav: Hocu da vas upozorím na to, da smo mi ovdje vec izjavili, a ja cu opet da izjavim, koji su nasi najglavniji raz-