Képviselőházi napló, 1906. X. kötet • 1907. junius 5–junius 20.

Ülésnapok - 1906-172

172. országos ülés 19Í lozi, zasto nemozeme ne samo primiti ovakove zakonske osnove, nego zasto nemozemo ni dozvoliti, da se ona ovdje i razprav]ja. To su razloga dva: prvo mi bi time izigrali i napustili svoja prava na jezik, a drugo jos vece ili barem isto tako vazno, da bi mi jedanput za svagda dozvolili, da se u óvom saboru inoze mienjati temeljni drzavni zakón, nagoda. To su nasi razlozi. Mi od njih nemozemo i nesmijemo nikako popustiti, a sto je najljepse, ja drzim, da ste vi to morali znati i da vi to dobro znadete i nisam se nikako cielo vrieme mogao da dosta nacudim, kako je moglo doci do tóga, da se ova zakonska osnova ipák ovakova donese. Tu je moguce samo dvoje. Ili je to ucinjeno hotimice sa znanjem i snekom stanovitom osnovom. Popovic Dusán : Tendencija, tendencija ! Mazuranió Bogoslav: Ilinehotice ilahkomisljenosti i neznanja ili s jednim i drugim skupa, Ü oba ova slucaja moram da osudim taj postupak i onaj hotimicni, i onaj lakoumni. Moram da ga osudim zato, jer dogodilo se to na jedan ili drugi nácin, bilo to hotimice ili nehotimice ucinjeno, drma se tim onaj temelj, sto smo ga mi u zadnje vrieme sagradili i sto smo mislili, da ce vjekovati, drma se pouzdanje u nasega saveznika, kako smo si ga mi predstavljab. A sto ce biti sada. Mi popustiti ne mozemo, to vidite i sami. Mi ne mozemo biti izdajice svoga jezika! (Zajos helyeslés és taps a horvátoknál) Vi ste iz pocetka jos mogli, da se nekako sjjorazumimo, ali su ie neki vasi prijatelji pozurili, pa su vama zatvorili svaki povratak i angazirali vas vec unapried i tako sada vec ne rnozete ni vi uzmaknuti kao ni mi, a posljedice je tomu spór i borba. Mi tóga zakona necerno ni ne mozemo nikada primiti ni priznati. Sto vam onda preostaje? Hocete li ga silóm provadjati? Vi! koji ste nikli iz bőrbe proti sili, (Taps.) iz bőrbe plemenite za vasa prava, Vi ce te doci do tóga, da morate silóm provadjati austrijski zakón, koji mi po parlamentarnom shacanju ne mozemo, necerno i nesmijemo primiti. Imade ljudi, drzavnika i drzava, kője stoje na stanovistu sile za to jer su u moc. To neka oui govore, to neka govore niemci i englezi ali narod kao magjarski, narod koji se borio proti tudjoj sili, koji pokazao pred -cielom Europom, da se ne boji sile i koji je zakonom izvojevao svoje pravice proti sil, taj narod nesmije stupiti na stanoviste, na kojem su stajali oni, proti kojima se on dosada borio. (Talco je! Nagy taps.) Opetujem: mozda to vama sada i konvenira momentano, ali treba, da se ovaj sabor zamisli prije nego pogazionaj princip, koji sam malo prije spomenuo, princip politickog morala, i stavi se na princip sile, princip jacega. (Tako je!) június 11-én, kedden. 171 Kao sto sam malo prije spomenuo, ja ne mogu niti sam mogao, a niti danas jos pravo razumijem, kako je moglo doci do tóga, ako je ova stvar i bona ficle cinjena. Tóga ne mogu pojmiti. Jedino bi se to moglo protumaciti velikim nepoznavanjem naSili odnosaja hrvatskih. Surmin Gjuro: Nevoznavanjeni zakona i naseg javnog prava. Mazuranió Bogoslav: Véli se öesto, da mi dovoljnonepoznamoMagjare, ali ja velim, da Magjari nas nepoznaju bas nikako. Javno mnienje magjarsko odgojeno je, ne cu rabiti uvriedljive rieci, u nekoj umisljenoj velicini, koja je razumljiva samo kao posljedica velika bőrbe za síobodu. Dakle u toj umisljenoj velicini odgojeno je javno mnienje magjarsko pa ili ima koji kad dodju u Hrvatsku cude se, kako nasi ljudi neznaju magjarski i kako nasi cinovnici ne moraju znati magjarski. Ja imám prilike svaki cas u primoriu da dolazim zajedno s ljudima, kojima moram neprestano tumaciti, da to nije nikakvo cudo, nego nesto posve naravno i zakonito. Vidio sam da vasé ministarstvo nastave trosi prilicno velike novce, da po uzoru drugili drzava salje svoje ucenjake, da na Ceylonu lőve ptice, a na Feuerlandu skorpione, ali za poznavanje hrvatskih odnosaja néma skoro nikoga ősim g. Nagy. (Tako je! Nagy taps.) Tako ja drzim, da u najboljem slucaju za vas, ako se sve ovo dogodilo bona ficle, da je tu ipák krivnja svase strane u koliko ste propustili upoznati narod s kojim vas veze historija i s kojim su verani vasi zivotni interessi. I za to drzim, da je nasa duznost da vas na to upozorimo. Kako rekoh, mi ovu stvar shvacamo kao vrlo vaznu, vrlo znamenitu, mi smo si svjesni svoje cluznosti, da branimo pravo svoga jezika, ali niirao tóga drzimo, da nam je duznost da upozorimo ovaj sabor i javno innijenje kojestoji na istom stanoviscu, kako jeto stanoviste pogibelnjo i za nas i za vas. (Elénk helyeslés és taps a horvátok részéről.) Da covjek dobro razlozi, mora da iz temelja signe i za to mi nece o ovo malo slusalacke druzine zamjeriti, ako malo clalje zasegnem u nase odnosaje. Brité Vaíroslav: Zivio, samo naprijed! Mazuranió Bogoslav: Nije ovo prvi puta, sto su se Hrvati i Madzari nasli u akvoju polozaju kom su danas. Od pocetka, odkad su dosli Madzari u svoju danasnju postojbinu, od onda pak do danas politika ovih dvaju naroda krece se uvijek izmedju dvije skrajnosti: jedna je skrajnost borba do istrage, a druga bratimstvo i prijateljstvo. Kad politika bőrbe dodje do svog vrhunca, kad se borci izmore i izkrvare, kad vec grabezljive ptice iz susjedstva pocnu da bruse kljun na pljen, onda dolazi prijateljstvo i bratimstvo. (Elénk helyeslés és taps a horvátok részéről.) 22*