Horváth Attila – Solymos Ede szerk.: Cumania 2. Ethnographia (Bács-Kiskun Megyei Múzeumok Közleményei, Kecskemét, 1974)
Báldy B. F.: A torba, a bácskai bunyevácok tarisznyája
BALD Y BELLOSICS FLÓRA TORBA BACVANSKIH BUNJEVACA U Gavolju, Gornjem Sentivanù, Bacaljmasu, Kacmaru, Bikicu, Gari i Baskutu, selima mesovitog stanovnistva, zive sebe Bacvanima zvani Bunjevci. Od bajskih, vancaskih Bunjevaca sebe odeljuju moáda zato jer je u proslosti Vancaga pripadala Pest—Pilis—Solt—Kiskunskoj, dok gore navedena mesta Вас—Bodroskoj zupaniji. U proslosti suBunjevkeraspolagale sa vrlo dobrom tkackom i vezackom vestinom. Pored áenskih i muskih concanih kosulja pravljenih od mnogobrojnih finih pamucnih tkanina paznje su vredni vunene tkanine: pregace, ponjavice, carsavi, tőrbe, proizvodi tkackih specijalista. Od navedenih sam napravila opis tőrbe, njihovu tradicionalnu ulogu pri svecanim obicajima pocetkom 1950-ih godina. Concani vezovi bili su raspostranjeni kod Bunjevaca ali tkanje tőrbe je tek tamo bilo opcenito gde je u vecoj meri postojalo gajenje ovaca. U Baji i Vancagi nije bilo znacajno, ovde nisu ni tkali tőrbe. Mestimice se nalazilo i ovde nekoliko torbi, ali su one prilikom udadbi dospele ovamo i nisu se upotreblj avale pri svecanim prilikama. Svojevrsne vunene tőrbe su tkali u proslosti Bunjevke Gavolja, Gornjeg Sentivana, Bacaljmasa, Kacmara, Bikica, Gare i Baskuta. Prvobitno su se pravile za nosenje kruha i drugih namirnica. Ali u novim torbama su naucili nositi Bunjevci kolaca ritualne uloge u obicajima око sklapanja braka, pri stupanju mladenaca u zajednicki áivot jos i pocetkom pedesetin godina. Sve je to danas vec proslost. Prestala ja domaca proizvodnja vune, predenje, tkanje. Zauvek pocivaju i cuvene tkalje. Od njihovih proizvoda danas jedva ima vec po selima, ritualna uloga vezova je nestala. Tako mislim da su mi beleske pravljene pedesetih godina sacuvale nesto od proslosti za buducnost i njihovom publikacijom stavicu spornen negdasnjim tkaljama vestih ruku i probudicu interesovanje kod mladih prema precima. Bunjevacke reci i izraze sam zabeleiila foneticki i tako ih objavljujem. * Bacvanski Bunjevci su nekada obicno drzali ovcu racku. Ovoj je doduse prilicno cvrsta bila vuna, ali je imala prednost da je dugih vlakana. Ovu racku je zamenila tzv. somborska poluracka. Vuna je jos i ove dosta dugackih vlakana, nazivali su je i „pravom vunom". Vecina torbi su pravljene od ove vune. Poluracku je sledila merino-ovca, koja je davala mekanu, kracu vunu. Vunu su preli na prelji vretenom jos i na prekretnici stoleca, kasnije su tek poceli upotrebljavati preslicu. Stari su preli i nadalje na prelji, po njima se tako lepsa préda moze dobiti. Vunu su preli neprano, necisceno, tako je préda lepsa postala. Namotanu predu su isprali u mlakoj, sapunastoj vodi. Ako su to htcli da préda bude lepa bela, posle predenja i pranja su belili sumporom na resetu. Na reseto su prije stavili komád platna da vunu ne uhvati rda. Potom su stavili poluvlaznu predu i pokrili su je i odozgo. Ispod rescta su palili sumpor od cega se vuna lepő izbelila. Osnovna bója tőrbe je izbeljena bója vune, a mestimice su tkali jos i zelene i bordó tőrbe. Tőrbe su se pravile od domaci predene vune 165
