Horváth Attila – Solymos Ede szerk.: Cumania 2. Ethnographia (Bács-Kiskun Megyei Múzeumok Közleményei, Kecskemét, 1974)

Báldy B. F.: A torba, a bácskai bunyevácok tarisznyája

kudelje tzv. totbanskim nacinom tkanja. Osnova (uzduzne niti) je od dve niti upredcno vlakno sto su preli od finije kudelje. Torbu su tkali kao platno sa dve niti ali su kudeljnu nit uvijali, namotavali rede kao kod uobicajonog tkanja platna. Tako su vunenu potku dobro znali sabijati brdom, tkanina je postala deblja, a kudeljna nit se nije ni viedla. Uz sabijanje su upotrebljavali brdo i ne tako od trske, vec od cvrsceg drveta, a kasnije od gvozda. Torba se pravila od tkanine siroke 45—55 cm, savijene upola, a sa dve duzc strane sasivene kao vreca. (1. slika) Ukrasi su joj uopce poprecno utkane sarene plase (pruge) u medusobnoj razdaljini od 4—8 cm, koje su i same siroke 4—8 cm. Boja im je: crna, bêla, crvena, zelena, zuta, smeda, ljubicasta, plava. К tome su vlakno „stari" obojili na domaci nacin. Gore opisane pruge (sarene plase) mogle su se naizmenicno menjati utkanim redovima jednostavne mustre na dasku dizane, sastavljenih od vise niti. Dvc vrste ovih su: na bobicc i na krizice. (2. slika.) Pri tkanju torbe su ponegde upotrebili i cilimske ukrase. Torbu su sastavljali iz utkanc i iskrojene tkanine prodevcima na petlju sa obojenim vunenim nitima u naizmenicnim bojama. Dok su samo nosili u njoj kolacc ritualnog znacaja pri svccanim prilikama, dotle nije imala usi, kasnije su torbu snabdeli za svakodnevnu upotrebu usima dugackima otprilikc 1 m. Usi su pravljene od domaci predene kudelje ili vune. 1—1 plctcnica sastojala sc od 2—3 niti. Pleli su ih od pletenica u tri ili u ectiri struka. * Pored praktiene svrhe vaznija je bila upotreba torbe u narodnim obicajima do poectka 1930-ih godina. Imala je ulogu u veridbenim, svadbenim obicajima bacvanskih Bunjevaca. U Cavoi'u se doduse tkala vuna, ali nisam nasla nijednu dostavljacicu podataka koja je tkala i torbe. U Cavolju 1883. godine rodena „Nena Kriska", supruga Mihajla Jesenovica je tkala vunu, ali torbe nije pravila. Imala je doduse i dve torbe, ali je jednu dobila od svoje majke rodene u Gornjem Sentivanu, a drugu od svoje bake rodene u Kacmaru. U Gornjem Sentivanu su devojkc dobijaié po dve torbe u miraz, jcdnu vécu i jednu manju. Jedna devojka iz Vancage udala se u Gornji Sentivan. Posto od kuce nije dobila torbu, ovde je satkala sebi. Kcerku nije rodila, vec tri sina kojima je kasnije satkala svima po dve. U Gornjem Sentivanu pored uobicajenih redova na sarene plase, tako kazu, da su torbu ukrasavali i sa cilimskim redovima. Torba je "zamenjivala kofer, torbak", ali je imala znacajnu ulogu i pri vcribdi, svadbi: Na veridbenu veceru je svckrva nosila sobom kolac u jednoj manjoj torbi. Naucili su i blizi rodaci nositi sobom u torbi kolaca. Ponekad se nakupilo i deset kolaca, sto zu zatim gosti zajednicki pojeli. Na svatove je kuma donela u torbi jedan veliki pleteni kolac. Kolac su stavili pred mladozcnju, a gosti su stavljali na njega novaca. Potom su kolac prelomili i podelili polovinu medu nevestinim, a polovinu medu mladozenjinim rodacima. Novae je pripao nevesti. Posle svadbe u narednu nedelju (na podele) roditelji mlade zene nosili su za rucak mladencima kolaca u torbi. I torbu su ostavili mladencima. U najbogatijem bunjevackom selu, u Kacmaru je bila nekada i najveca tkalacka radinost, jos i pocetkom 1950-ih godina su tkale 8—10 zena u svrhu svojih domacinstava. U Kacmaru se ponajvise i sirila upotreba i pravljenje hlebnih torba satkanib od vune. Ovde je i najduze zadrzala u narodnim obicajima zauzetu ulogu. Ovde su tkali torbe sa najlepsim ukrasima. Pored opeenitijih jcdnostavnih pruga cesta su bila na njima i cilimska ukrasavanja, redovi na tzv. „es-es" i „maie i velike kruske" naizmenicno su se mcnjali sa prugama na sarene plase. Pokazali su mi jednu svojevrsno satkanu torbu, kojoj je jedna strana bila na jednostavne pruge sarene plase), a drugu stranu je ukrasavala ptica pravljena cilimskom tehnikom. Danas vec ni u Kacmaru ne tkaju torbe, ali su do poectka pedesetih godina pri veridbi, svadbi nosili u njima kolacc. Danas kada su torbe izgubili tradicionalnu ulogu mlade zene ih upotrebljavaju sa kratkim usima pri kupovanju ili prave od njih ukrasne jastuke. U Bacaljmasu i Bikicu dosta je znacajno bilo gajenje ovaca i prerada vune. Tkalje oba sela su naucile mnogo motiva od Kacmarkinja. Pravili su i torbe sa slienim ukrasima kao kacmarski. Ove torbe za kruh 166