Horváth Attila – Solymos Ede szerk.: Cumania 2. Ethnographia (Bács-Kiskun Megyei Múzeumok Közleményei, Kecskemét, 1974)

Báldy B. F.: A torba, a bácskai bunyevácok tarisznyája

imale su i kod njih ulogu u tradicionalnim obicajima. I Gara je mesto u kom su se uveliko bavili ovcarstvom, sa vecom preradom vune, predenjem, tkanjem. Torbu su nekada ukrasavali sa sirim prugama. Na cilimski nacin nisu pravili. Uloga torbe u narodnom èivotu bila je slicna kao u vec opisanim selima. Torba je i ovde bila deo miraza, svaka je devojka dobila jednu vécu i jednu manju. 1888. godine rodena supruga Dujmova npr. dobila je jos dve, ali svojoj kceri vec nije dala jer vec „nije bila moda". I u Baskutu je znacajno bilo ovcarstvo u proslosti, a opcenito je bilo i tkanje vune. I torbe su sa prugama od 7—8 cm koje su bile sire od prosecnih. Kad su na dva kraja ukrasavali prugama (plasama) na dasku dizane, cesce redovima na kriéice, a rede na bobice. Torba je imala znacaja i u svadbenim obicajima, davali su je i u devojacku opremu. Supruga Pestalica, rodena 1881. godine imala je npr. pet kceri i dva sina. Svakojoj kceri je satkala dve-dve torbe, ali i svojim sinovima jednu-jednu. Premda je i u Baskutu bila dosta znacajna domaca radinost sa vunom, i Baskucani priznaju da je Kacmar bio najvece bunjevacko tkalacko mesto, tamo su tkali najvise, najlepse. Za njim sledi Gara, te Baskut na ranglisti. * U niée navedenim mogu sazeti ulogu torbe kod bacvanskih Bunjevaca u obicajima око sklapanja braka

: Svekrva je u jednoj manjoj torbi nosila pleten kolac na veridbu, a svekar je nosio rakiju, a pored rakije jabuku, novae, prsten (burmu). Na veceri su razrezali kolac i zajednicki ga pojeli. Svekrva je potom odnela kuci torbu. Kuma je na svatove odnela jedan veliki pleten kolac u jednoj vecoj torbi, koji je pleten kao pletenica, ali je okruzen obienim testom. Pre nego sto su se krenuli u crkvu a rodbina mlade i mladoèenje bila je na skupu, stavili su ovaj kolac pred mladoéenju i kuma. Meduvremeno se pogadalo za nevestu. Na kraju je kum zapitao sta traze za nju. Nevestu je uveo dever ili brat i vise je traéio nego sto bi dali za nju. I rodaci su upadali u rec, pogadali su se. Meduvremeno je mladoàenjina rodbina stavila novae na kolac. Na kraju su novae prosuli sa njega u nevestinu belu pregaëu, kasnije su na njemu kupili kakav poklon mladoj éeni. A veliki kolac su zasekli i nad glavom neveste razlomili. Razdrobljen na manje komade je pojela jednu polovinu nevestina, a drugu polovinu mladoéenjina rodbina. Nevesta je potom svukla belu pregacu i krenuli su u crkvu na vencanje. Naredne nedelje posle vencanja, na tzv. podele mati i sestre mlade su posetili mladence i nosili su im u torbi kolaca. Torba je ostala kod mlade. Kada je mlada zena prviput posetila svoj roditeljski dom, i ona je ponela sobom u torbi kolaca, ali torbu nije tamo ostavila, vec je vratila sobom u svoj nov dom. * Pravljenje i upotreba torbe danas, 1970-ih godina vec „nije moda". Videla sam kod Bunjevaca u upotrebi lepe, stare torbe kao ukrasne jastuke novije mode i kao tasne, ali im upotreba u praznicnom, ritualnom pogledu éivi tek samo u secanju. Zadruge domace radinosti u novije vreme rade vunom i vestackim vlaknom. Vredno bi bilo obnoviti tkalacku tehniku negdasnjih torbi i primenuti je pri pravljenju tasni, cilima, ecbeta. Dostavljaci podataka su mi bili 1953. godine (broj u zagradi oznacava godinu rodenja): Cavolj

: supruga Mihajla Jesenovica (1883), supr. Antuna Soméra, rod: Ana Műié (1893), Verka Pijukovic (1880), Supr. Stipana Kovaca, rod.: Matilda Durin (1904). Gornji Sentivan: supr. Arona Vidoviéa (1880), supr. Matije Durkica (1895), supr. Petra Vidakovica (1890), supr. Ivana Vidakovica (1867), supr. Stipana Durkica (1881), supr. Stipana Horvata (1881), supr. Antuna Mandica (1900). bacaljmas: supr. Blaska Malesevica (1890), Katica Muic (1897), supr. Joáefa Sente (1884), supr. Lazára Milasina (1891), supr. Petrekanica Omerka Evetovic 1874), supr. Mihajla Tumbasa (1894), supr. Petra Rudica (1886). Kacmar: supr. Matosa Josipa (1884), supr. Ivana Mandica (1889), supr. Nikole Janica (1881), supr. Lazára Krekica (1889), supr. Daniela Petrekanica (1895), supr. Adama Matosa Gojtan (1891), supr. Ivana Petresa (1901), supr. Antuna Mandica (1905). 167