Bárth János (szerk.): Dunáninnen-Tiszáninnen - A kecskeméti Katona József Múzeum Közleményei 7. (Kecskemét, 1995)
Ramač, Janko: Tradicija pisane reči kod rusina u južnoj ugarskoj od sredine XVIII do kraje XIX veka
4 Tu pre svega treba istaci da je sovjetska istoriografija bila suviäe ideoloski orijentisana i nije objektivno ocenjivala celokupnu aktivnost, uticaj i zasluge grkokatolicke crkve na Zakarpatju na polju pisane reci. 5 U starijoj istoriografiji о Rusinima na Zakarpatju se Cesto govori da je u Manastiru sv. Arhangela Mihajla u Hruäevu (danas selo Tja&vskog rajona Zakarpatske oblasti u Ukrajini) postojala ätamparija u kojoj su se ätampale cirilske knjige, dok novija istoriografija, posebno sovjetska, to póridé, pozivajuci se na cinjenicu da nije saíuvana ni iedna knjiga za koju se moze dokazati da je ätampana u ovoj ätampariji. 4 Микитась, В., наведзене д!ло; Панькевин, L, наведзене д!ло; Гавриловну Н., Исторща Ьирилских штампарща у Хабзбуршко] монархии у XVIII веку, Нови Сад, 1974, стр. 33-52; Ojtozi, Е.,А Máriapócsi baziüták cirillbetüs könyvei, Debrecen, 1982, 137 str. 7Мольнар, M., Словаки i украУнщ, Пряш1в, 1965, стр. 119-158: Буквар языка Славеньска писанш чтешя оучигися хотящим в полезное руковожденУс- fototipski objavijen ceo bukvar 8Чума, A. - Бондар, А., УкраУнська школа на Закарпатп та СхщнШ СловаччинНастина I. ПряиИв, 1967,23. 9 Isto, 23. 0 Posle pokuäaja grkokatoliíkog mukaíevskog episkopa M. OlSavskog da se u MukaCevu osnuje ätamparija sredinom XVIII. véka, ovo je pruíalo nadu da de se pitanje ätampanja cirilskih knjiga za Rusine u Monarhiji reáiti. OpSimije о tome: Nikola Gavrilovic, Istorija cirilskih ätamparija u Habzburäkoj monarhiji u XVIII. veku. Növi Sad, 1974, 246. 11 Isto, 181-201; Мишанин, О., Штература Закарпатгя XVll-XVIIÍ ст., КиТв, 1964; 12 Раман, Я, Керестурски урбар з 1772 року, Шветлосц, ч. 3, Нови Сад 1989, стр. 374-387. 13Микитась, В., Давн! рукописи / стародруки Опис i каталог, т. 1-2, Ужгород 1961, JlbBlB, 1964; Панькевин, L, Матер/али до icropii мови швденнокарпатських украУншв, Науковий зб!рник Музею украКнсько! культури в Свиднику, 4, книга друга, Пряш1в, 1970, 220 стр.; Ojtozi Ester, navedeno delo. 14 Nikola Gavrilovic, navedeno delo, str. 33-52; Рудловчак, О., Шляхи росШського друкованого слова до закарпатських украУншв. ЗакарпатоукраУнськi кореспонденти росШськоУ перюдичноУ преси 50-70-i роки XIX ст., Науковий зб1рник Музею VKpalHCbKOI культури у Свиднику, 13, Пряш1в, 1988, стр. 7-94 ls Франко, I., Памятки украУнсько-руськоУ мови i лгтератури, Археолог1чна ком1с1я Наукового товариства 1м. Шевченка, т. П, Льв1в, 1899; Мишанин, О., Штература Закарпатгя XVH-XVIII ст., Ки1в, 1964; 16 Раман, Я., Прилоги гу историУ култури Руснацох у Бачки у другей половкиXVIII вику, Шветлосд ч. 4, Нови Сад 1988, стр. 416-434. I najnovija istrazivanja koja u rusinskim parohijalnim arhivima i crkvama obavlja Mikola M. Cap, iako rezultati joä nisu objavljeni, to potvrdjuju. 17 СеГеди, Й., Найстарши шори керестурскей парохиУ, Христианский календар 1975, Руски Керестур, 1974, стр. 109-118. 18 GavriloviC, S., Rusini u Baíkoj i Sremu od sredine XVIII do sredine XIX véka, Godiänjak Druätva istoriőara Vojvodine, Növi Sad, 1977, 158-159, 195-197; Раман, Я, Прилоги гу историУ култури.., стр. 416-434. 19 Раман, Я, Привредни и дружтвени живот Руснацох у Южней Угорскей 1745-1848, Нови Сад 1990, стр. 116-124; Раман, Я, Прилоги гу историУ култури.., стр. 416-434. 20 Раман, Я., Привредни и дружтвени живот Руснацох у Южней Угорскей 1745-1848, Нови Сад 1990, стр. 116-124; Раман, Я, Прилоги гу историУ култури.., стр. 416-434. 21 Костельник, Г., Liber memorabilium, стр. 85; Gavrilovic, S., наведзене д1ло, стр. 201; Раман, Я, Школа у Руским Керестуре (1753-1848), Шветлосц, ч. 2-6, Нови Сад 1992, стр. 105-117. 22 Раман, Я, Прилоги гу историУ култури.., стр. 427. 23 Раман, Я, Школа у Руским Керестуре (1753-1848), Шветлосц, ч. 2-6, Нови Сад, 1992, стр. 105-117. 24 Раман, Я, Привредни и дружтвени живот Руснацох.., стр. 117. 251гнат, А., Загальноосвття школа на Закарпатп в XIX- поч XX ст., Ужгород 1971, стр. 70; Рудловчак, О., 3 icropii наших буквар/в кшцяХУШ,- початку XX ст., у кн. Блля джерел сучасносп. РозвДки, статп, нариси, Пряппв, 1981, стр. 237-260; Ричалка М., О. В. Духнович педагог i освУгнШ д/яч, Пряинв, 1959,486 стр. 26 Цап, М. М.. ДУло Александра Духновича у култури и литератури югославянских Руснацох до 1918. року, Studia Ruthenica, ч. 2, Нови Сад, 1990-1991, стр. 67. 128