Kalocsai Főegyházmegyei Körlevelek, 1914

Index

3 ljubav, glava je svoje crkve, crkva njegova tilo je njegovo, koju po oltarskom otajstvu svojom krvju hrani, kojoj dade Duha svetoga, da ju ozivljuje. Crkvi svojoj pokloni riznicu svojih istina, obilnost svojih blagodati. Crkvu svojuje zaodio svecanom zarucnickom haljinom, ovu je uresio draguljíma, da se mogla bude poznati, uresi je bozanski Zarucnik sa dragím karaenjem jedinstva, svetosti, opcenitosti i zacetka apostohkog. Crkva je katolieka jedinstvena. Tesko je ljude sabrati, nije lakó jos ni med stanovnicima jedne iste kuée jedinstvo stvorití, e pa gledajte dví-trí stotine rnilijuna katolikah o najtezim. o najurviéenijim predmetima jednu i istu viru izpovidaju. Ova jedna ista vira zivila je vec i prije kod mnogo sto i hJjadu milijuna katolikah, koji su preko dugih stoleca poligali u grob. Ovo ne moz, ljubljeni u Isusu, proizlaziti od ruke covicje, ovo je dilo Bozje, zarucni dar Isusov za svoju crkvu. Gledajte jedinstvo zrtve sv. mise i svetotajstvah. t'red naéim ocima se príkazuje sveta zrtva. Akö u rnisli na drugu, protivnu stranu svita odete i unigjete u jednu katolicku crkvu, támo vas ista zrtva docekiva ; isto je krétenje, ista izpovid, zato tog istog pape íme zatvaraju u molitve na istoku kao i na zapadu, jer svagdi je jedna te ista glava crkve. O óudnovato jedinstvo uzviáeni zarucniéki üres zaruéniee Isusove, kakvo si ti blago naáe, da svagdi tu istu istinu, iste sakramente, to isto vodstvo nalazimo, te tako megju nama néma mista dvojba, neizvisnost i komesanje 1 Drugi je üres na zaruőnickoj haljini Isusove zaruőnice : svetost. Crkva je katolieka sveta, Svet joj je utemeljitelj : Isukrst, iz njega poput cista ledea potiée voda svetosti

1) i poplavlja svu Crkvu. Kao áto i sami znadete, svet jo nauk crkve. Pridikaonica, izpovidaonica, vironauk sve je zato, da naviáéuju ono, §to je sveto, spasonosno, i po éemu covik bolji i plemenitiji postaje. Katekizmi i nase erkvene knjíge ne sadríavaju drugo, nego samo to sto nas na svetost vodi. Ako po njima Mvimo, onda putem svetosti hodimo. Ako ima na njiví crkve korova i kukolja toli grisnih krééana to je samo otud, sto ne slide pravi nauk A koiiko je bilo i koiiko ima sveti u Crkvi ! Motrite na svodu 1) oe. 22, 1. nebcskom u zvizdasto-nocnoj dobi mliéni put. Nikoja zvizda na njemu vanrednom svitloscu sja : za njom u dubljini svoda, gdi samo nesto svitlucanja vidimo, jos éitav roj, na milijune itna manjih. Tako je i na svodu krécanluka. napred su najveci : Marija, Josip, apostoli uz njih neizmiran sjajni tábor svétacah, áto nitko ne zna izbrojiti, mucenici svijuh vrimena sveti oci, izpovidaoci, biskupi, svecenici, cesari, kraljevi, junaci svetosti, cvit i lipota naroda doviéjega.' Kako svitli zaruznicka haljina zaruznice Isusove u sjaju svetosti. A1 zarucnica Isusova je i katolieka, tojest opceníta, sveopca. Opcenita je u pugledu vrimena, jer bez pristanka bila je, zivila je i opstojala pocain od Isusa svoga utemeljitelja i opstojace do konca svita. Ni je bio ni jedan danracunajuc od Isusa, kada uredba crkve katolicke: glava crkve, biskupi, secenstvo, svitovni virnici ne bi bili. Pa kad dögje dan zadnjega suda, sasvim ovako ce zateci crkvu katoliéku. Opcenita je u pogledu prostora. Ivrenuo vrái iz svetog grada Jeruzolima kao jedan ogroman cokot pusti zile i razvrizi se po cilim zemljokrugu, po svakoj pokrajini svita i po svakom dilu njezinom. Moé éiriti se, ucipi u nju njezin bozanski Utemeljitelj, koja sila vikom, bez pristanka zivi u njoj. Játom salje svoje virovisnike, misionare. Po kopnu i vodi salje svoje poklisare, neizbrojne galije nose jih priko mora. Katkad na pojediniin galijama éítava crkva plovi vodom s biskupima, svecenicima, redovnicima, da megju poganskim narodima iztaknu barjak kraljevstva Bozjeg. Prorocanstvo o goru&icnom simenu svaki dan se sve vecma izpunjuje, crkva Isusova je zaista opéenita, katolieka. Napokon crkva Isusova je apostolska. Na koiiko kiti ovaj drágulj zarucnicku haljinu zarucnice Isusove ! Crkva je apoátolska; poőetak, postanak njezin vraéa se u vrimena apoátolska. Nauk njezin je apostolski i nije drugaciji; poglavari: papa, biskupi zakoniti su naslidnici, apoétalah. Neprikidan je red od danasnjeg pape do prvog, sv. Petra apoétola; poznata je svakoja veriga ovoga lanca, sto je ime svakog pape i vrime vladanja. Svakoji katolicki biskup posvecen je od drugog zakonito zaregjenog biskupa, ovaj opet od drugog i tako dalje do onog biskupa, koji je zaregjen od kojeg apostola. Zato svaki biskup je naslidnik apoátolah. Ni jedna druga vira ne moz pokazati ovake sta-