Kalocsai Főegyházmegyei Körlevelek, 1910

Index

— 202 -mozemo zaliti gubitak one prve nevinosti, kojem bi se gubitku izbiéi dalo, da se mladez vec ranije pricestila bila. Nista nemanje ima se osuditi onaj, na mnogih misti uveden obicaj da se ispovid zabranjuje dici, ako se nije jos pricestila ili barem uskracuju im odrisenje. Tako biva, da ova mladez u mrize zar i smrtnih griha zapletena, na propast duse svoje u istiina dűlje vrimena zivi. A sto je jos najveca pogriska, da dicu, nisu li se prviput pricestila, ni na cast smrti ne pokripljuju s onom svetom Poputbinom, nego budu pokopani poput onih malenih, da jim ni ne pada u dio plod molitve Majke-Crkve. Svakako stetonosno postupaju oni, koji prvoj pricesti vise izvanrednih priprava posvecuju, nego sto bi nuzno bilo: megjutim ritko primecuju, da ovaj nácin opreze u krivim jansenskim nazorima nalazi izvora, koji tvrde, da je prisveto oltarsko Otajstvo nagrada: a ne lik proti covicjoj slabosti. Zaista obratno se mislio i ucio Sabor Tridentski, naime da je Oltarski Sakrament onaj ustuk, po kojem se oslobagjamo svakdasnjih slabosti i po kojem se cuvamo od teskih, smrtnih griha." *) Nauka ova sv. Sabora, tocno i ozbiljno se naglasuje u najnovije vrime odlukom sv. Sbora od Kongregacija god. 1905, prosinca 26., po kojoj se svakidasnja sv. pricest dozvoljuje svima, bili stari, bili mladi i samo se dva uslova stavlja: da su u stanju milosti i prave nakane. Ali kada su se cestice svete hostije, u starih vrimena, jos i onim malenima pri sisi razdiljivale, ne nalazimo prava uzroka, zasto bi se izvanredna priprava zahtivala od one dice, koja se u blazenom stanju nevinosti i cistoce nalaze, a najvecma jim triba blagovanje onoga tajnoga jila bas sbog mnogih opstojeéih zasida i pogibelji sadasnjih vrimena. Gori zigosanih zloporaba uzrok nalazi ») Sed. XIII, pogl. 2. „O Euharistiji." se u tom: sto nit znanstveno niti pravo nije oprediljeno, kada nastaje vrime razlucivanja. jedni drugo za ispovid, a drugo opet za sv. pricest propisuju vrime. Jedno te isto doba naregjuje Koncil Lateranski za obadva Sakramenta, kada je ispovid i pricest kao skopcanu duznost naredio. Kao sto se kod ispovidi trazi, da pokornik poznaje razliku izmegju casna i necasna, kada je donikle dosao do porabe urna: isto tako i za pricest oznacuje se ona doba, kada se ovaj otajstveni kruh, od onoga obicnog raspoznaje, a to je ono vrime, kada dite do porabe urna doraste. Ovako a ne drugcije shvacase ovu stvar izvrsni Ucenjaci i istovrimeni tumaci sabora Lateranskog. Poznato nam je iz povisti Crkve, da je po raznim sinodima i biskupskim odredbama onamo od XII stolica posli Sabora Lateranskog sedmogodisnjoj dicici dozvoljena bila sv. pricest. A ősim toga eno nam svidoka najveceg ugleda sv. Tome Aquinca, kod kojega ovo citamo: „Dozive li dica nisto uporabe urna svoga samo natoliko, da se cuvstvo poboznosti prama sv. Euharistiji probudi —• onda jim se smije ova i diliti."

1) Ovako ove rici sv. Tome tumaci Ledesma: „Ja govorim po sveopcem mnenju, da dica, koja rabe umom smiju se pricestiti, pa dosla ona ma kako rano do toga, pa bilo to, da ono dite neshvaéa bistvo sto ono sada cini."

2) Vasquez gore navedene rici sv. Tome ovako razlaze: „Dögje li dite do ovakve porabe urna, onda ga obvezuje bozja zapovid tako, da ga ni crkva iste sasma lisiti ne moze."

3) To uci i sv. Antonin kad ovako pise : „Bude li dite na toliko shvatljivo, da rau se cin u zlo uracunati ima: onda vec nastaje duznost ispovidit i pricestit se."

4) Tridentski Sabor takogjer do ovoga zakljucl) Summa Th. 3. p. q. 89. a. 9, ad 3. ») In S. Th. 3. p. q. 80. a. 9. p. 6. 8) In 3. G. S. Th. disp. 214. c. 4. n. 73. 4) P. 111. tit. 14. c. 2. §. 5.