VJESNIK 20. (ZAGREB, 1918.)

Strana - Sveska 1. i 2. - 97

97 испомагала je новчано евоју заову и њеног сина (о. с. стр. 29). У једном летопису, штампаном у Сноменику III, стоји на стр. 107, да се Ирина удала за Миклеуша Баошића и да je с њим имала сина Николу. Међутим je Емил Лашовски публиковао у Вјеснику хрв. археолошког друштва за 1898. чланак „Prilog rodopisu hercega sv. Save" и у њему донео на стр. 26 листину, no којој je Матија Херцеговић, син херцега Петра Балше, имао сина Николу. Талоци брка овог Николу са Николом сином Ирине Јакшићеве (Studien, стр. 254). Син Ирине се одселио са матером, женом и децом својом у горњи Банат и Ердељ, где су Јакшићи имали велика имања, a касније, кад су Турци заузели Јакшићева добра, одселише се у Молдавску, где je молдавски владар Александар имао за жену једну рођаку њихову. Сеоба њихова из Хрватске у Ердељ се догодила upe 29. јула 1537. и стоји у вези са напредовањем Турака у Славонлји и угрожавањем њиховог поседа славонског. Удовица Матије Херцеговића, сина Петра Балше, Јелена, налази се и после 1537. у Славонији. Њезин се син звао Никола, a унуци Иван, Андрија и Тома. Никола, син Ирине Јакшићеве, имао je синовеГеоргија,Павла и СтеФана, и кћери Катарину и Марију. Према томе Јелена и Ирина нису једно исто лице. Ha основу до сад публикованих извора није могуће решити ово питање и генеалошки везати Ирину и њене потомке са осталим Херцеговићима. По летопису, који je штампао Љуб. Стојановић у Споменику III. звао се њен еупруг Никола, a no студији Боровскога звао се Матија. Из студије Боровскога се не види, да ли у листини, на коју се позива, стоји, да се Иринин супруг звао Матија или je то само његова комбинација. У првом случају бисмо морали летопиШчеву белешку проглаеити нетачном, у другом комбинацију Боровскога. Изгледа, даје Боровски комбинирао стављајући Матију као супруга Иринина. Тешко je замислити, да je Балша, односно Петар Балша имао два одрасла сина, оба са именом Матија. Генеалогију ову je тешко установити већ и ради тога, што гшсци не доносе у целини листине на које се позивају него ваде из љих иоједина Факта и та често пута нетачно донесу. Тако Талоци у цитираном делу на стр. 251. говори о догађајима у години 1510и вели, да се град Моровић већ од дужег времена не налази у рукама Херцеговића, који да су добили у накнаду за њега друга добра, a на стр. 256. пише о Херцеговићима у мају 1528. и вели, да оу њима тих дана отели Турци Моровић, кога су поседовали од 1481. године. Потомци Влаткови у Млецима спомињу се и у писму дубро^ вачког ренегата Михајила Буцињоле, управљеном из Трста 22. сент. 7