VJESNIK 20. (ZAGREB, 1918.)

Strana - Sveska 1. i 2. - 98

98 1537. краљу Фердинанду. Писмо се ово чува у дворском државном архиву у Бечу, у Фасц. Kriegs-Acten. У њему саветује Буцињола краљу, да заузме Дубровник, јер ће га иначе заузети Млечићи

: „Nec solum civitatem atque eius territorium perdet maiestas vestra sed etiam proximum ducatum Herzegovine, quod etiam simili modo pertinet ad regem Vngarie, quod Veneti pro certo occupato Ragusio pretendent similiter occupare et presertim quohiam habent in manibus quosdam pueros, qui sunt euiusdam ducis Vlatchonis nepotes, quem Turce expulerunt ex illo dućatu, ad quos nepotes statim, si illos incolis ducatus ostenderint, plebs omnis consolabit". Упозорићу овде узгредице на познато народно предање садржано у житију „деспота" СтеФана Штиљановића и иначе, no коме je деспотица Јелена после смрти свог супруга деспота Јована Бранковића позвала из јужних крајева свог рођака СтеФана Штиљановића, да преузме достојанство и улогу преминулог сунруга њеног и он да je узео Моровић као седиште своје, док није касније био принуђен да се повуче испред Турака у Шиклош у Барању. Херцеговићи су имали Моровић као свој посед, дошли су из јужних крајева у Славонију, били су рођаци са Бранкрвићима и то двоструки: И Херцеговићи и Бранковићи су потомци кнеза Лазара од његове две кћерке Јелене и Mape, осим тога су деспот Јован и херцег Миклеуш узели две сестре, две кћерке СтеФана Јакшића за супруге. 0 СтеФану Штиљановићу, који je касније добио Моровић на управу, спрема у овај мах ошпирну студију вредни пиеац проФ. Радосав Грујик. Број 9. Црнојевићи. Генеалогију Црнојевића сам саставио поглавито на темељу Јиречекове Историје Срба, II део, затим на темељу Миклошићевог дела „Die serbischen Dynasten Crnojevići" и радова Јована Томића о овом предмету. У родбинској вези са Ђорђем Црнојевићом je и познати издавач црквених књига Јеролим Загуровић (Стојановић, о. с. I., стр. 210—212). Број 10. ЈакшиЋи, Генеалогију Јакшића начинио сам на темел>у дела С. Боровски, A nagylaki uradalom törtenete, Станојевићеве студије „Нешто о Јакшићима" (у прилогу je таблица Јакшића), затим резултата, до којих сам дошао у мојој „Историји Срба у Угарској". Фамилију Берислава (Beryzlo) називам Берислави a не Бериславићи е тога, што се у старим списима на више места тако називају (Jorga, о. с. II стр. 100, Dr. Julijan Jelenić, Ljetopis fra Nikole Laš

vanina у Гл. зем. музеја за год. 1914. стр. 569 и 570). Осим тога je код Хрвата постојала једна Фамилија Бериелавића, која није била у вези са Фамилијом Beryzlo и која се и у латинским повел>ама писала БериславиН,