VJESNIK 20. (ZAGREB, 1918.)

Strana - Sveska 1. i 2. - 96

сиота Лазара, не зна датум венчања њене најмлађе сестре Милице, не зна за Јелену, кћер деспота Јована и прави читаву збрку са удовицом деспота Вука, Варваром Франкопанком, коју приказује као кћер деспота Вука, удату најире за Жигмунда Франкопана и нреудату за Фрању Берислава те од ње изводи деспотију Фамилије Бсрислава. Ca Фамилијом Бранковића je свакако у родбинској вези и Дсспина, супруга Њагоја IV. Баеарабе (1512—1521) и деца њезина Теодосије, Петар, Стана, Роксанда и Јован (Стојановић, о. с. I, стр. 133 и 135), али се на темељу досадањих података не може генеалошки везати за остале чланове. Бр. 8. Косаче (Херцеговићи). Талоци у своме делу „Studien zur Geschichte Bosniens und Serbiens im Mittelalter" износи на стр. 181 родословну таблицу породице Косача. Међутим je таблица његова у многим појединостима погрешна и непотнуна. Он не зна на пр. за супругу Вукчеву Катарину, погрешно ставља 1441—1442 као годину смрти Сандаљеве супруге Јелене, док je она умрла марта 1443. (Јорга, о. с. стр. 396). Од синова Теодоре Косаче, суируге Радосава Павловића, он зна само за Петра Павловића, док за Иваниша, Николу и за кћсрку Теодорину не зна. 0 Јелени, супруги херцегв Стјепана, вели, да се удала 1423/4, a тачно je утврђено, да се она венчала новембра 1424 (Јорга, о. с. стр. 123). За краљицу Катарину, кћерку херцега Стјеиана, a супругу краља СтеФана Томаша вели, да je живила од 1424 до 1470. Међутим еу оба ова датума иогрешна. Она се није могла родити 1424. године, кад je венчање њених родитеља обављено новембра тс године и иијс живила до 1470. годнне, кад joj на надгробиом камену стоји, да je умрла 25. окт. 1478. Ha родословној таблици ставља Мару, супругу Ивана Црнојевића, као кћер херцега Стјепаиа, на стр. 216. понавл>а

7 да Mapa сеетра Стјеиановим синовима Владиславу и Влатку, a на стр. 221 u 234 назива je синовицом (нећаком) њиховом. СпоменуКу "ош

? да Јиречек пише у својој Историји Срба (Zweiter Band, Erste Hälfte, стр. 228)

7 да je Владислав Херцеговић умро у Хрватској 1490. Међутим je у збирци Blagay okleveltar стр. 431 публикована лштина, у којој се већ 19. нов. 1489. Владиелав назива нокојним. Замршена je веза молдавских праунука херцега Стјепана из 1566. године (Miklošić, Monumenta Serbica, стр. 556; Јиречек, Споменици српски у Спом. срн. краљ. академије, XI, стр. 90) са осталим позиатим члановима херцегове Фамилије. Према делу Самуела Боровскога „А nagylaki uradalom törtenete" тражила je 24. маја 1539. године Ирина, удовица Матије, херцега од св. Саве, свој девојачки део од имаља иок. брата њеног Марка Јакшића (о. с. стр. 28). Ова je Ирина имала сина Николу и Поликсена, удовица Марка Јакшића,