VJESNIK 20. (ZAGREB, 1918.)

Strana - Sveska 1. i 2. - 68

68 gledajte za vaš spas, a i meni blagodarite, koj vas svjetovah valjano i korisno. Arhonti povjerovaše Soldanovim riječima, a pogotovo bijahu ubijedjeni, pad vidješe lance i njegve i zaključe propast kralju Lju

devitu.

260

) Kralj pako ο svem tom ne sluteći ništa, podje lov loviti

; a dok se povrati, arhonti se već domogoše grada, i ne pustiše ga, da unidje. Videći kralj tu pobunu arhonta, vrati se u svoju vlastitu zemlju. Arhonti će pako reći Soldanu

: što dakle hoćeš od nas za uzdarje za naš spas. On zatraži, da ga puste u njegovu zemlju, što se i zbude, i on ode u Afriku, vlastitu si zemlju. Soldan pako ostavši vjeran sta

roj zloći svojoj, dodje bojnom silom u Kapuu i Benevent, da ih ob

sjedne i podloži. Gradjani sada poslaše poslanike k kralju Ljudevitu u Frangiju, da im dodje na pomoć protiv Soldana i Afričana. Čuvši to Ljudevit, kao i način kojim je Soldan uvjerio arhonte, da će ih kralj vezane u Frangiju odpremiti, odgovori im ovako

: žao mi je i onoga, što sam prije za vas učinio i oslobodio vas od neprijatelja Vaših, a vi mi dobro zlim naplatiste. I kako bjeh od vas odagnan, baš se sad radujem propasti Vašoj. U nevolji svojoj tad pošlju od kralja Ljudevita poslanike k caru romajskome da im pomogne i da ih izbavi od te pogibelji. I car im obrekne pomoć. Medjutim domogoše se Soldanove straže njihovoga poslanika prije no, se je, vrativši se iz Carigrada sa dobrim vijestima ο carevoj pomoći, mogao spasiti u tvrdju. Znao je bo Soldan za poslanstvo na romajskoga cara za pomoć, i upre se, da uhvati poslanika, kako se i zbi. I imajuć ga u vlasti saznade, kako je opravio svoj posao, pa da će za malo dana stići pomoć od romajskoga cara. Soldan na to progovori poslaniku ovako

: Učiniš li, što ti reknem, bit će slobode i najvećih darova, ako Γ pako ne, zlom ćeš smrti izginuti. Kad ovaj obeća, da će ispuniti zapovijesti, reče mu Soldan : Zapovijedam ti, da staneš pokraj zidina i zazoveš one, koji su te slali, pa im tako reci

: došao sam, što sam imao obaviti, obavih, i moljah za vas romajskoga cara. Ipak znajte, da je moj put bio ba

dava i vaše molbe i prošnje primio je car posve zlo, pa nema da 2β0

) Sr. ο tom:' Mystakidis: Byzantinischdeutsche Beziehungen zur Zeit der Otto

nen, Stuttgart 1891. p. 75, i sl. Dümmler: Geschichte des ostfränk. Reiches, I. 714, II

24. Gregorovius: Geschichte der Stadt Rom in Mittelalter, III. 162 (V. izd. Stuttgart i Berlin 1904) veli, da je zarobljenje cara Ljudevita po beneventskom knezu Adelchisu (g. 871.) dokazom: „wieviel bereits das Imperium an seiner Majestät eingebüsst hatte". Ranke,.Weltgeschichte, VI. I. p. 203 veli: „Das Princip territorialer Selbständigkeit erhob sich gegen die Idee des Kaiserthums und wusste sich zu behaupten". —• Da Ii je car Basilij znao za Adelchisove namjere, ne može se prema vijestima vrela, koja imamo, stalno reći. Jedno svakako stoji, da je grčko pučanstvo južne Italije mrkim okom gle

dalo na Ljudevita i njegovo širenje, a da je s druge strane prestiž cara Basilij a bio kudikamo veći od onoga cara Ljudevita, koji bješe nemoćan pod Barijem, a nespretan u Beneventu. Ο potpunoj nemoći cara Ljudevita sr. kratko ali jezgrovito crtanje, štq ga daje Zeller Jules: Histoire resumee d'Italie, Paris 1906, p. 91 i sl,