VJESNIK 20. (ZAGREB, 1918.)
Strana - Sveska 4. - 248
248 Жумберачке досељенике називали еу разним именима, као што су Србима и но другим крајевима у оно доба иридевали разна имена. За жумберачке досел-енике био je најчеитки назив ускоци (Uskoken, Uscoghen, Uskhokn, Usskokhn, herübergesprungene Uskoken, profugae, Skokhen.) Ређи називи cy били : иребегли Турци (herubergefallne Turgkhen, entsprungene Turkhen, heruberentsprungene Turkhen, tür kische Unterthannen, herübergekommene Turkhen), Власи (Valachi, Wallachen, per Valachos Vzkoky vocatos), нрибези (vskoky sive pre beky, profugi seu prybegi), Срби (Sirfen, Seruiani) и најзад Расцијани (per Racianos Vskoky vocatos, per Racianos Wskoky vocatos, nonnullos capitaneos et wayuodas Seruianos seu Rascianos, Rasciani sive Serviani atque Valachi, quos vulgo zrbschy vocant). Од 16. до 18. столећа нема ни једног документа, у коме бу Жумберчани названи били Хрватима. Имена досел>еника жумберачких била су чисто сриска: Радоје КордиК, војвода Вук, уекок Цветко, ускок Новак, Ресан и Јован Шишмановић, nou Радоје, Милош Хераковић, кнез Драгоелав, кнсз Станиша, Вук Поповић, Драгић Оливеровић, Вукмир Рашковац, Вукдраг Ратковић, Драгшиа Раденковии, Радман Степановић,- Обрад PauiKOBuli, Петар Вучковић, Лука Тодоровић, Вук ИлиК, Радивој Мирковић, Петар Петковић, Петар Видовић, Вукослав Косовић и т. д. Досел>ени Жумберчани били еу нравоелавне вере све док ниеу у другој половини 17. века силом нагнани на унију. Писали еу linрилицом. Језик н^ихов, као и н>ихових данашљих потомака, најчишћа je штокавиггина јекавског наречја, боја коже и оеобине коетију њихових no ваучном истраживаљу дра Ника Жупанића одају такође српеко иорекло. 13 ) Оеим тога су досељеници одмах носле прелаза ва аустријеку страну водећи преговоре о будућсм положају и о насељењу, нарочито наглашавали, да никако ве ће пристати, да дођу под власт Хрвата ; радије ће иребећи натраг у Турску или се ма куд одеелити него да на то пристану. 7 ) Њихови даиашњи иотомци осеКају ее Хрватима. Од Срба никоме није ви на крај памети, да жумберачке унијате буни у њиховим хрватским осеКањима, али дужноет je вауке, која утврђује истину, да установи чињеницу, да су преци данашњих жумберачких унијата нри доласку своме из Босне били нравославни Срби, који се ни по чему нису разликовали од Срба у Срему или Шумадији. Поход султана Сулејмана на Беч год. 1532., који ее завршио са Оезуспеншом оисадом града Кисега, скинуо je за кратко време с 6 ) Жумберчатш и Мариндорци, од дра Ника Жупанића, Београд, 1912. 7 ) Нрилог поднееку крањских сталсжа од ÜÖ. јупа 1633, управљеном краљу Фердинанду.
