VJESNIK 20. (ZAGREB, 1918.)
Strana - Sveska 4. - 249
249 диевног реда питање српеког насељења, али чим je минула опасноет од Турака, крал. Фердинанд ирпступа поново решењу овог иитања Одлуком својом од 25. јануара 1533. одреди краљ Николу Турна, Андрију Ламберга, Вука Ламберга и Ивана Пихлера као комесаре у ствари српског насел>еља. Истога дана даде крал, овим комесарима уиутство, кога се имају држати при преговорима са закуиницима крањекимЈ штајерским и краским. Побегли Срби су имали многу оскудицу да претрпе, a ипак су се зато часно и храбро лонели иротив непријатеља те краљ xohe да се што пре удовољи њвховој жељи и да им се одреди земљиште за стално намештење. Ово je, вели краљ у својој инструкцији, важва ствар, јер ако се Србима вс би дало земљиште, ови би оиет морали да подпадну под Турке, a то би значило велику опасност, јер су Срби имали овде ирилике, да уиознаду аустријске пределе, земљу, људе и снагу. С тога иалаже краљ кбмесарима, да стуне у нреговоре са кааетаном у Ностојној, са закуиницима у Прембу, Гитнеку, Лазу, Иолану, Костеду, Мехову и са капетаном у Метлики као и са евима поседницима, који имају у том пределу и тим местима незаиоседнутог земљишта, Поседвици нека одступе своја добра, a закуиници краљевеки своје носеде и нска комееари населе Србе ва тим добрима. За првих шест година уживаће Срби то земљшите потпуно бееплатно. lio иетеку тих шест година имаће да iLiahajy десетину или дванаестину као признап.е тућег власништва над земљиштем. Краљ се нада, да he закуиници и поседници изаћи на сусрет у овом иитању, јер знају што их чека, ако Срби отпадну, напротив he и други Срби доћи овамо, ако ови буду задовољени те he ојачати нашу земљуи ослабити ве»ријатс.1>а. 8 ) Невоља досељених Срба бивала je еваким даиом све већа. Кови и друга марва скамавала им je од глади, јер нису ималм есиа за храпу. Tpeha je година настала, a они никако не добијају ни обећаву кућу ни двориште ни земљу. У вшне махова долазиле су старешине »сриеке Ивану Пихлеру, врховном каиетаву од три ауетријска херцештва и тужили су му се на еиромаштво и на невољу, коју иатс. Пихлер би их отправљао леиим речима и обећањима, a кад je видео да то не помаже, иитао их je, где би најрадије волели да буду насел>ени? Срби одговоре: на жумберачком и на метличком земл>ишту, али не под Ковачићем. Породица Ковачића држала je у то доба краљевски град и спахилук Жумберак под закуп. Пихлер јави 31. јануа])а 1533. краљеким еталсжима о„невол>и досел.сиих Срба* који he ако не буде брзе помоћи, отићи оиет у Турску те би онда бол 5 е било да кису у onhe ии долазили. 9 ) Једног свог војводу ђ Докумонти бр. Ill, IV. и V, ') Документ бр. VI i
