VJESNIK 20. (ZAGREB, 1918.)

Strana - Sveska 4. - 247

247 шумама настанили са евојим женама и децом и са марвом и ства­рима, ионесеним са турског терчторија. Штајерска влада извесе 18. окт. 1530. године Кацијанеру иредлог да досел»ене Србе узме у најам као војнике и у ту сврху су Штајерци били вољни да кроз четири месеца плаћају месечно ио 200 Фунти Фсиига. Краљска и корушка влада не врихватише овај предлог, a са четири месеца није било Србима ништа иоможено. Кацијаиер прискочи Србима у ирви мах у номоћ тимс, што им дозволи, да могу евоју марву иасти на пуетим земл>иштима и no шумама и ослобпди их илаћаља „хер­бадије," иореза на пашу. :Ј ) Цела 1531. година протекла je у преговорима између разиих области, како да се реши српско питање, 24. априла 1532. наложи краљ Фсрдинанд из Рсгензбурга крањекој влади, да спроведе наее л>ење српских доесл.евика. Према овом иисму краљеву имали су Срби да буду насељени на чустом, ни од кога не обрађивапом земљишту и то у првом реду на крал.евским добрима, a у другом реду на земљишту приватних ттседника. Краљ хвали у писму Србе, да се добро држе у борби с непријатељем и да имају у Воени још евојих присталмца. Истога дана издао je краљ привилегију досел>еним Ср­бима, којом им даје бесилатно уживање зсмл>ишта и елободу, да свако племе бира no својој вол.и себи војводу. 4 ) 15. јуна 1534. по­вовио им јс повластице. Осигурао им je право наслсдства на зем­л>ишту, које he запосести, ослободио пх je кроз 20 година од пла­hair.a нореза и сваког намета, од десетине, службе и тлаке. Пореза су има.ш једино да илате no једиу угареку Форинту од оџака. У расправама ради земл>ишта судиће им краљевски каиетан, a у дужноет lie им падати да номажу код одбране границе и да о свом трошку војују и краљевској војсци. 5 ) ТГисци хрватеки, који су ее бавили прошлошћу Срба Жумбер­чава, називају ове Србе Хрватима. Потомци тих Срба, доеел>ених у Жумберак, данае се у већини случајева абил>а осећају и зову Хрватима. У наша доба сасвим je свеједно, да ли се неко осећа Хрватом или Србином, јер су то два имена једнога истог народа. Међутим у 16. столећу вије било идеје ни свести о народном је­динетву, тада су постојале разлике између Срба и Хрвама и тачво ее знало ; ко ирипада Србима, a ко Хрватима. Навешћу разлоге, ради којих називам доеел>енике 1530. године Србима. 3 ) Boflermann, о. с. стр. 134. 4 ) Bodermann, о. с, стр. 131; Muhar, Geschichte der Steiermark VIII. стр. 390; Mitlheihingen des hist. Verein Krain за 1849. стр. 68; L‍o‍p‍a‍š‍i‍ć‍,‍ o‍.‍ c‍.‍ с‍т‍р‍.‍ 2‍8‍.‍ 5‍ )‍ M‍i‍t‍t‍h‍e‍i‍l‍u‍n‍g‍e‍n‍ d‍e‍s‍ h‍i‍s‍t‍.‍ V‍.‍ K‍.‍ з‍а‍ г‍о‍д‍.‍ 1‍8‍6‍5‍,‍ с‍т‍р‍.‍ 4‍8‍.‍ и‍ 4‍9‍;‍ L‍o‍p‍a‍š‍i‍ć‍,‍ о‍.‍ с‍.‍ с‍т‍р‍.‍ 2‍8‍.‍

Next

/
Oldalképek
Tartalom