VJESNIK 20. (ZAGREB, 1918.)
Strana - Sveska 4. - 246
246 оружју и борби, није било угодно за државу те je српско питање нанело аустријској влади TOKOM 16. и 17. Berta много горких тренутака. Прва сачувана вест о сеоби Срба са босанског земљишта ва аустријску страну иотиче из еептембра 1530. Погранични заповедници аустријеки позивали еу ирско својих ухода Србе у Босни, да се преселе к њима, обећавајући им земљишта за насељен.е, оелобођеље од иореза, елободан избор својих војвода, који ће им бити старешине и поставл.ање посебног капетана, који КЕ им судити у разним споровима и бринути се за мир и ред. Преговори су ночетком 1530. били већ довршени те хрватски бан Иван Торквато Карловић јави из Мутниде 9. еентсмбра крањском зема.твском каиетану, да су га Срби, њих око 50 Фамилија, обавестили, да желе прећи под хришћанску унраву. Писму овом приложи Карловић молбу ерпску, да им се одреди земл.иште, на коме ће сс населити. 1 ) Тих дава je обав.вено нресељење Срба. Преговоре о сеоби водили еу Срби у врвом реду са заповсдником Бихаћа, јер je Бихаћ био Србима у Турској иајближа тачка аустријска. Изгледа, да je једно оделење бихаћске носаде иошло и на сусрст Србима. И ако су се преговори водили нреко ноузданих л>уди в у највспој тајности 7 ипак кретаље хиљадама л>уди и пресељеље у другу државу није могло остати неопажено. Турци иохиташе за Србима да спречс сеобу и да казне коловође, али се Срби јуначки одупреше. До сукоба je дошло у близини Бихаћа и Турци буду потучсни и иотиснути. Ницекаиетан са грађаиима бихаћским ирепоручи 14. септ. 1530. Кацијанеру топлим речима доссљење Срба и иохвали их ради храбрости и верности, ноказане у том окршају с Турцима. Поглавица срнеки, гламочки војвода, син Владислава Стинковића, отишао je нрема том бихаћском нисму, заједио са вишс харамбаша и других врспих ратника српских, директво краљу Фердинанду, да га лично замоле sa што ленши пријем српских досељеника. 2 ) Насел>ење Срба нијс међутим ишло тако глатко као што еу то они зимишл>али. У први мах, пре него niTo ће се одредити земљиште за стално насел»ење, размештени су били почевши од жумберачког дистрикта преко Метлике, Чрномена, Пелава, Костела, Лаза до дубоко у долине Краса. Један део досељеника заузео je привремево боравшвте у Хрватској. Измешали су их међу спахијске кмстове те су ее на пустом веобрађеном земљишту, ва ливадама и no Ј ) Kerčelić, Not. praelim. de Regno Dalmatiae, Croat, et Sclavoniae, pag. 348. 350; Prof. Dr. Herrn Ign. Bidermann, Zur Ansiedlung und VerwaltungsGeschichte der Kramer Uskoken im XVI. Jahrhunderte, str. 130; Radoslav Lopašić, Žumherak, crte mjestopisne i poviestne, u Zagrehu 1801, str. 26. 2 ) Ibidem.