VJESNIK 20. (ZAGREB, 1918.)

Strana - Sveska 4. - 234

234 je htio da provede svoje prekomorsko poduzeće. U tu svrhu imao mu je i danski Kralj poslati četa pod vodstvom svoga sina, komu će za nagradu dati „veoma bogata zemlju kraj mora a nedaleko od pape (Rima)", a to je bez sumnje bila Robertbva država, koja se s pomoću danskom imala ovomu oteti.

34

) Da je danska pomoć imala služiti protiv Normana, možemo zaključiti i po tome, što papa u onom pismu Svenu veli, da je Svenov jedan biskup dojavio njemu (papi), da je i onako bila namjera kraljeva, da mu posije svoga sina "s četama u pomoć. Budući da je danskom kralju jamačno bilo poznato, da papa vodi ljutu borbu s Normanima, pače je valjda od pape i pozvan bio u pomoć protiv njih, to je posve naravno, da je kralj ponudio papi svoju pomoć protiv Normana (a ne protiv Hrvata, o kojima je Sven jedva što znao), a papa sad tu ponudu prihvaća i za ponuđenu pomoć moli. Danski dakle kraljević imao je papi pomoći protiv Normana, srušiti Roberta Guiscarda i zasjesti njegov prijestol.

35

) Šišić

36

) veli doista, da je ta predmnjeva nevjerojatna zato, jer da je Grgur VII. dobro znao, da bi on time sebi sve langobardske i normanske knezove na vrat natjerao, ne izuzevši ni njegove tadašnje saveznike Kikarda od Capue, Gisulfa od Salerna i Rudolfa od Beneventa. No na to se može primjetiti ovo : Kad bi papa bio uvjeren, da bi za

slugom .kojega od ovih italskih knezova mogao postići svoj cilj, naime srušiti Roberta Guiscarda, jamačno se ne bi ustručavao njega podići na normansko prijestolje, i ne bi tražio pomoći iz Danske. Ali jer je uviđao, da to tim ne može postići, tražio je pomoći izvan Italije, ada nju dobije, morao je obećati veliku nagradu, naime krunu normansku, ne brinući se za to, je li je to pravo njegovim saveznicima ili nije. Ou jamačno ovim saveznicima nije ni saopćio, da namjerava dati tu krunu Svenovu sinu, ako mu on pomogne svladati svoga protivnika, jer ga možda u tom slučaju ne bi pomagali protiv Roberta. A kad bi 3i

) I ova oznaka zemlje „opulentissima" bolje pristaje plodnoj donjoj Italiji negoli ponajviše gorovitoj hrvatskoj državi (osim posavskog i podravskoga kraja). To nam dokazuje i ova činjenica: Kad su u jeseni iste god. 1075. došli bili poslanici Henrika IV. (kancelar Grgur od Vercella i grof Eberhard von Nollenburg) Robertu Guiscardu, da ga snube za sayez s carem protiv pape, začudili su se oni bogatstvu i moći Robertovoj, pa su uskliknuli: „Ovaj je knez najmoćniji gospodar svijeta" (Heinemann o c. I, 278.). Ako je pako vladar bio bogat i moćan, onda je to morala, biti i njegova zemlja, od koje je poticalo to njegovo bogatstvo i njegova moć. 35

) Grogorovius (o. c. IV, 178.) veli o tom ovako: „Wie die byzantinischen Kaiser Waräger des Nordens, Sarmaten und Huden für ihre italienischen Kriege in Dienst nahmen, so würde Gregor die Kämpen Jüttland's und Seeland's gegen die ihnen stammverwandten Normannen und andere Feinde geführt, und sie dann ohne Rücksicht auf sein Vaterland Italien mit den von ihnen besetzten Küsten beliehen haben". 36

) „Geschichte der Kroat."!, 272.