VJESNIK 19. (ZAGREB, 1917.)

Strana - Sveska 3. i 4. - 268

268 je расправљао са Турцима; уверавао je Куршида, да су Срби и сад верна paja султанова, али да зудум Оулејман-нашин нису дуже могли да подносе. Куршид je са своје стране обећавао, да he Србима бити поможено 1ПТО се тиче Сулејмана и да he им се дати опроштај ради у станка, само морају нредати Турцима све своје оружје, jep paja не смс бити са оружјем. Милош je одмах увидио, да у табору Куршидову иревладава утицај Сулсјман-пашин, који je међу Босанцима имао много нристалица н иријател.а, а и два Сулејманова сина се наладила као заповедници у Куршидоиој војсци, те с тога стане да повлађује Куршиду у свему, гледајући само, како he се ишчупати из н.егових руку. Тек нети дай отпусти Куршид Милоша у српски табор.

2

) Срби су, како je то дојаиио аустријеким областима један ухода, држали, да he Милош upohn кпд Турака као и Чуицћ, те су говорили, да he сада тим нише прионути око Молера или ЦукиЬа.

8

) Join пре него што се Милош одазвао позину Куршидову, почео je и Марашлија преко нишког владике преговоре с выше и позивао га такође на састанак. Међутим се Милош нише уздао у преговоре са Куршидом те оде к њему. a Марашлија желећи иосваку дену да се њему принпше у заслугу умиреше сриско, управи сад нрокламацију Србима у Белици, призна оиравданим њихово огорчение на Сулејман нашу и иозове их. да му пошљу изасланике, с којима he се споразумети о измирсљу. Поглавице српске у Белици Јован 06penoBHh, Вујица Вулићевић и кнез Аксентије прихвате одмах позив Марашлијин и пошал.у му кнеза Милоја Тодоровића и калуђера Неофита, с којима Марашлија начини споразум. Главне тачке тог сноразума су биле, да се Србима даје општа амнестија, jep се они нису дигли против султана него против Сулејман-иаше, његових синвоа и присталица; Срби се покоравају Турцима на теме.ьу одреда'а руско-турског уговора из 1812. године

; Сулејман-иаша he бити замеп.ен другим везиром.

4

) По жељи Марашлијиној пристану српски изасланици, да пронусте једно одељење Марашлијине војске из Tvyирије у Београд и да тиме јавно покажу, да je споразум постигнут. Уиутс, шта дал^е да чине, давао je сриским изасланицима сам Ма])ашлија. По његову савету саставе изасланици једну молбу, упарве je на њега и изрећају у њој зулуме и зверства Сулејманова. Ту молбу даде Марашлија превести на ту ре к и и пошљс српске изасланике Милоја и Неофита у Цари град великом визиру. У пратгьи Марашлијиног харем-hexaje кренуше ее изасланици 12. августа на пут. а у исти мах пође једап Татарин праћен од два Србијанца, у Бео2) О., с стр. 199. 3

) Обрлајтнант Мвловановић кордонекој команди, ив Кленка, 26. августа. 4

) Сигентал ратном савету 7. сеитембра.