VJESNIK 19. (ZAGREB, 1917.)
Strana - Sveska 3. i 4. - 269
269 град, где стигоше 15. августа и донесоше Сулејман-паши писмо од Марашлијиног ћехаје, да je са Србима начшьен споразум, да им je дат опроштај и да he он са једним одељењем војске допи скорим у Београд. Прве колоне беглербегове војске ирисиеше 18. августа у 10 сати пред подне, а око 3 сата после подне приснео je и заповедник овог војног одељења Кара Феис са ћехајом Марашлијиним и са нишким владиком. 5 ) Кад се Милош вратио из Куршидовог табора, споразум са Ма рашлијом био je већ начшьен. Крајем августа посети и Милош Маратлију у Ћуприји, те су и лично претресли све услове сноразума и заверили се, да he се тачно држати тих услова. У питању предајс оружја није Марашлија стављао никаквих захтева.* 5 ) Ma да су и Куршид и Марашлија нмали пуномои и инструкцију, да сироведу на овом или сличном темел>у умирење бунтовника. инак je бичо важно питање, хоће ли порта, на којој су се последњих година нагло мешали назори, прихватити утаначење Марашлијино. Српски и заслан иди кнез Милоје и Неофит присиеше око i25. августа у Цари град, где их порта смести код грчког иатријарха. Изасланиди су дали на порти овечану изјаву о искреном кајању и покорности српског народа, на што je порта одобрила Марашлијин мир, који je био у тај мах углављен тек у круиним потезима, обдарила je изасланике и отпустила их купи. 7 ) Док су трајали ови преговори, иокушао je аустријски ухода Никола Ми лићевић Луњевица, да ангажује аустријску владу за сриску ствар. Он дође 27. јула на митровачку скелу, састане се тамо са мит])овачким инспектором Ухацијем на му кажс, да je опуномоћен од Милоша, Молера и Цукииа, да замоли у име целого народа заштиту монархије, којој су они во.ъни да се покоре и да joj верно служе. Што се то до сад није догодило, криве су биле пређашње поглавице. 8 ) Аустријске области нису Луњевицу удостојиле ни одговора. Једино се Ухацијус загрејао за Милоша те G. августа у једном доиИсу на Сигентала приказује и Милошсвог брата Милана као великог аустроФила, кого je баш }>ади тог аустроФилства дао отровати Младен Миловановић.'') Крај евег затварања границе и пооштрених мера, којима се сиречавао прелаз у Србију, инак je иојединцима полазило за руном да преЬу. Срединой јула нрсбегао je из Баната на србијанску страну војвода Вујица ВулићевиИ. Вујица се до устанка бавио у Хотину. 5 ) Мајор Клесне из Земуна 17. августа; Червинка Сигенталу 30. августа. ") ГавриловиЬ, о. с. стр. 201. 7 ) Штнрмер Сигенталу 9. септембра. s ) Ухацијус Сигенталу 10. августа. 9 ) Ухацијус Сигенталу 1В. августа.
