VJESNIK 19. (ZAGREB, 1917.)
Strana - Sveska 3. i 4. - 267
267 VI. Преговори Милошеви са Куршидом и Марашлијол. Сноразул са Марашлијом. (Августа и септембра 1815.). Fla прве вести о устанку намеравала je порта, да са српским народом за свагда обрачуна, да бунтовнике не само порази и умири него да их потпуно сатре и истреби. Почетном устанка су биле у Европи повољне прилике за ову намеру иортину; средином Фебруара иобегао je био Наполеон с Елбе и преузео попово Француску царску власт у своје руке, али док je спровађана мобилизација турске војске, lino je код Турака редовито месецима трајало, настала je услед коначног пораза Наполеоновог сасвим нова ситуација те се променуло и иортино становиште спрам српског устанка. Нриредити покол» Срба, сличай ономе 1813. године, значило би изазивање руског цара, a Русија je сада, после пропасти Наиолеонове, могла енергич није заступати* своју источну политику. С тога и Куршид и Марашлнја добише са порте инструкцију, да покушају мирним начином склонути Србе на послушност. У преговорима, који сада настадоше, иотиснути су Молср и Цукиь сасвим у позадину и народне послове води Милош сам. Beh операцијона позиција Милошевих чета пред нечетком преговора пружала je Милош у иредност. Молер и Цукић су били са сводим војницима на сиоредним нозицијама; Молеров je логор био у Китогу, а Цукићев негде код Пореча. Турска главна сила на западној страни била je код Брагьева, а на источној страни код Ћуприје; прсма бра љевском, Куршидовом логору стајао je Милош са својим четама, а према источној, Марашлијиној војсци, стајале су српске чете, улогорене у Белици под вођством Вујице ВулићевиКа и Аксентија Миладиновића. Милош je одмах схватио важност логора у Белици те после битке на Дубљу пошље свог брата Јована Обреновића, да у друштву са Вујицом и Аксеитијом предводи војску на овој Фронти. О почетна су Куршид и Ибрахим-паша управили писма своја па Милоша и Молера у исти мах. Куршид je позивао обојицу, да му до1)у на договор. Милош je прешао иреко Молера и одговорио je пашама сам. 1 ) И Куршид и Ибрахим-паша и Али-ага Серчесма, Милошев познаник из ранијих времена, давали су у даљој преписци Милошу тврду веру,'да му се неће догодити никакво зло у вьихову логору и да he они, ма како испали преговори на које га позивају, шега жива и здрава вратити међу Србе. Милош се онда одлучи да пође Турцима на договор, те поведе собом веколико српских кнезова и оде 9. августа у Куршидов табор код Брањева. Четири дана ') Др Мих. Гавриловну о. с. стр. 195.
