VJESNIK 19. (ZAGREB, 1917.)

Strana - Sveska 3. i 4. - 260

Аустрија ирема уетанку Срба под Милошем Обреновићем. (Од марта до децембра 1815. године). V. Одношај Милоша Обреновића прела осталим поглавицама. Тра­гика Стојана Чупића. Битка на Дубљу. Ибрахим паша посредник српски код Еуршид-паше. (Јули 1815.). Енергично настојање Милошево, да осигура себи вођство на­родно, доносило je с дана на дан све новољнији и јаенији резултат. Барон Сигентал јавља додуше још и 12. јула ратном савету и Штир­меру, да устаници српски немају опће нризнатог вођу 1 ), али je ово иитање у то доба у главном већ било одлучено. Kao прва жртва ове одлуке о вођству у корист Милошеву пао je Стојан Чупић, негда чувени јунак и војиода Карађорђев Да би постигао еврху за којом тежи, почео je Милош кидати са традицијом као да je овај уставак наставак Карађорђевог и да они, KOJU су под Карађорђем носили војничку или народну службу, треба и сада да заузму истн ноложај. Карађорђе je пуштао, да се крај њсга развију угледом и снагом и други, с тога у његово доба видимо читав низ индивидуално јаких људи. Милош се ocehao само онда сигурним, ако буде он једини човек, који се својом снагом по­дигао, а све осталс старешине народно да су ностале старешинама њсговом милошћу. С тога je, чим се мало утврдио, почео под разним изговорима да скида кнезове, који су носили ово звање и у доба Карамор 1;ево и да на њихова места иоставља нове, себи одане .ьуде. При крају јуна одметнула су сс Турцима у Ниш три така евргнута кпеза из крагујевачког среза, међу њима бивши емигрант у Срсму Петар ОташевиЬ 2 ). Милошев je иоложај био тежи него Карађорђев. Карађорђе je на ничетку ирвог устанка био изабран за вођу. Сви, који су се ио­дигли на оружјс, навикли су од првог почетна да слушају и да се покоравају вожду срнскОхМ. Милош je у првом устанку годинама ировсо 1 ) Сигентал ратном санету н барону Штирмеру 24. јула 1815. Ј ) Чсрвинка Сигенталу 13. јула.

Next

/
Oldalképek
Tartalom