VJESNIK 19. (ZAGREB, 1917.)

Strana - Sveska 3. i 4. - 261

у положају трећег ранга. Сад, у другом устанку, тражило се, да га слушају и они, који су били пре две године у истом рангу с њиме на чак и они, који су му пре дне године налоге издавали. Чупић je иребегао из Срема нар дана после Молера и већ 15. маја се налазио у редовима усташким, под Валовом. Овде су Милош, Молер и Цукић заповедали војском и као равноправие врховне поглавице обављали народне послове. Ма да je Чупић у првом устанку ВЈ>едио и по јунаштву и по честитости и но делокругу, који му je новераван, као један од главних војвода, ипак га ова тројица не узеше у своје друштво као четвртог врховног ноглавицу. Дато му je заповедништво, ал и мањега значаја. Поверено му je, да диже на оружје негдању војводину евоју Мачву те се он наскоро налазио у Мачви на челу једне чете ерпске од неколико стотина л.уди

3

). За време првог устайка био je т

1упић као иоглавица пародии омиљена личност међу мачванским Орбима. После нада Србије дао je новог доказа о свои поиуларитету

: он je једипи од свих иоглавица био у стању, да састави од емиграната једну компанију за ернски Фрајкор те je добио чин аустрпјског капетана. Међутим задатак, који je у другом устанку предузео, био je ванредно неблаг годаран. Мачванс није могао ни Чунић одушевити за устанак и акциза његова je доносила слаб резултат. Осим тога за устанак иод вођством Милошевим није се одушев.ъавао ни сам Чунић те њега набрзо увуку мачвански туркоФили у ев oj с друштво. IIa основу до сад иознатих извора 1.емогуне je утврдити, шта je иамеравао ЧуниЬ еа кобиим кораном, који му je пропаст донео. Ома Милутиновић онширно прича. како je Чупић, незадоно.ъан еа Милошем, у пркос одвраћања од стране једног пријател>а

? iipeniao Турцима

4

). Да je незадовол>ство са Милошевим вођством било повод Чупићевој трагици, нотврђују и други извори. Деветог јула дошао je Стојан под Равањ те je падзиравао посао око поправл.ан.а тамониьих старих шанчева. а два дана касније, 11. јула, ио1>е у пратн.и п.нх двадесет до двадес'т и четири мачванских кнезова у Бадовиние, замоли Турке за један чамац. пређе иреко Дрине и уиути се са кне3

) Ухацијус Сигонталу 27. јула. 4

) Сима Милутиновић, Историја Србије, стр. 288. И ако нису јаени разлози и оврха Чунићевог одласка у Куршидов табор, ипак изгледа, да у томо нема, Милошеве директне крнвице. Подмукло држање спрам својих конкурента и циничкп начин, на који je Милош каеније дао ноубијати многе глание л,уде у Србији као Молера, Цукића, владику Мелептија Иикшића, архимандрита Радојичића, Симу Марковича, Карађорђа, Младена МиловановиЬа и друге, у оно доба нису могли бита повод Чупићеву одметању. Све док се није рашчистио одиошај спрам Турака, Милош je био попустљив нрема евојни копкурентима, прикавујупм се пред ЕЬИМЯ родол,убом, пуням морала и без лнчних амбиција. Тек после измирења са Марашдијом ночео je да отирема са света једпог но једпог конкурента,