VJESNIK 19. (ZAGREB, 1917.)

Strana - Sveska 1. i 2. - 155

155 љегово иримамљивије. Међутим уепеси против Турака донесоше и више комиетената на вођство народно. Чим je Молер ирешао, по­чели су истога дана званични списи да носе иотписе Молеров, Ми­лошев и Цукићев, дакле свих негдањих војвода Карађорђевих, који су сада учествовали у борби. Стојана Чупића и Симу Катића, који ће наскоро ДОЂИ у Србију, не узеше вође у својс друштво. Милош je за нево.ъу примио другове у вођству. Српски еми­гранти су из Срема заиста више учинили да до устанка дође него Милош, који се с тешком муком одлучио да у устанку узме учешћа, али je он сматрао својом заслугом, што je устанак почео да доноси лене успехе. То прво време, док je устанком зановедао без конку­рената, није се дало лако избрисати. Милош јс знао то па je од­лучио, да вођство не пушта из руку. Знао je, да je за ово потребна борба, али je он био дорастао тој борби. Он није наглио, радио je опрезно и чекао за све подесно време. Пред Цукићем и Молером прихватао je њихове назоре о заједничком вођству, а за њиховим лепима je радио за себе. За леђима њиховим истицао je, да je на­род српски уз њега, да се по же.ьи народа примио вођства и иот­нисивао се начелником сриским. Енергичан и агилан и иначе, сада je удвостручио ове особине своје, само да преузме гато већи део заслуга и успеха у устанку. Пажњи аустријских области није измакао овај развитак питања о вођству те Сигентал јави 18. маја ратном савету, да се оберкнез Милош Обрсновић све више утвр1;ује у иоложају поглавице устанка." а ) IV. Сукоби Сулејман-пашиних чета са устаницима. Мачвански Срби прелазе на страну Турака. Освојење Пореча, Иожаревца и Кара­повца. Босаиска војска на Дрини. (Јуии 1815.). Син Сулејман-пашин Осман-бег начини крајем маја јсдан исиад против Срба са уеиешним резултатом. Најстарији син Сулејманов МустаФа-паша, који се такође налазио у Београду, хтеде надмашити јунаштво свог млађег брата и повести чете против Тополе. Ова je још увек важила као једна знаменитост ради негдањег вожда ерп­ског Карађорђа, који je у Тополи одрастао и живио до устанка на и за време устанка најрадије у њој боравио. 1 ) Сулејман-иаша од­говори сина од овог вратоломног предузећа; имао je пример у ћехаја-наши, како je опасно иоћи у унутрашњост пашалука, у гњездо устаничко. Но кад Срби 5. јуна дођоше под Београд све до видинске ­3 ) Сигентал ратном савету 8.1. маја. ') Червинка Сигенталу 16. јуна.

Next

/
Oldalképek
Tartalom