VJESNIK 19. (ZAGREB, 1917.)
Strana - Sveska 1. i 2. - 156
156 каније и одведоше собом све српске Фамилије И:Ј Великог Села, које су онде под заштитом турском логоровале, одлучи Сулејман, да лично иоведе чете против устаника и да паралише овај успех њихов. Шестог јуна у 7 сати из јутра крене се наша са 1200 војника у правцу ирема Ритопеку. Собом je иовео сина свог Осман-бега, а МустаФаиаши наложи, да са заосталом војском од 1400.ъуди чува Београд. 2 ) Код Ритопека сукоби се војска Сулејманова са једном четом од 300 Срба и заметне бој. Срби су добили нојачања те се битка провлачила до у мрклу ноћ и у борби ранише устаници сина Сулејманова Османа. Иду her дана нападну Срби код Гроцке неново Сулејман-нашу. Војска Сулејманова се у овим борбама разбила на више дедова; jeдно одељење турско од неколико стотина људи гонили су Срби све до Смедерева. Сулејман се са остатком нојске и са раљеним Осман-бегом врати купи, али не смеде ићи истим путем него се са две шајке неозлеђених војника и једном шајком рањених унути Дунавом и стиже у Београд 10. јуна пре подне. 3 ) Док су устаници са успехом војевали против чета Сулејманових по београдском пашалуку, чинила je турека војска велико ирнпреме, да угуши устанак. За вођу експедиције против Срба одређен je Maja 1815. румелијски везнр Марашли-Али-паша, који je пмао задатак, да од Ниша поводе војску против Србије, а у исти мах je наложио Куршид-паши, да крене босанске чете на усташе. Куршид je баш тих дана био скинут са части великог везира и послат у Босну, да замени Лли-пашу у достојанству босанског гувернера. ДолазсЬи преко новоназарског саицака из Цариграда у Босну, Куршид je всь с нута слао налоге босанским капетанима, да дижу војску и да сс крену с гьоме на Дрину. Овом налогу се први одазвао алај-бог Дервиш-бег, син бсоградског Сулејман-паше. Он се крене из Травника 3. јуна ирема Дрини са 5.000 људи, већином из Херцеговине и Сконл.а. 4 ) Сарајлије обсЬаше контигенат од 3.000 војпика, али су се слабо журили, да иснуне обсћање. Ни оетали канетани босански не показаше много вол^е, да се одазову позиву гувернерову. Неки су сс изговарали, да je велика глад и ужасна скупоћа па се полазак мора одгодити док се жетва не обави, други су опет указивали на близи ny аустријске границе и на опасност, која прети иметку и Фамилији њиховој, ако при наиадају аустријском они не би били код Куке. 5 ) Од свих крајсва, београдског пашалука најслабије се одушев.ъавали за устанак Срби у Мачви. С једпс стране овај je крај најман.е 2 ) Червинка Сдгенталу 19. јуна. 3 ) Червинка Сигенталу 23. јуна. *) Паулић Сигенталу 15. јуна. 5 ) Загребачка генерал-команда Сигенталу 20, јуна.
