VJESNIK 1-2. (ZAGREB, 1915.)
Strana - Sveska 1. i 2. - 134
134 С коимь остаю са истинитимь високопочитаниемв слуга покорив Черни Георгие Петровивь, верховни предводитель народа сербскаго. У Београду, 2. майа 1810. S polja piše: Empfangen am 15. May 1810. Simbschen. Drugom rukom: Schreiben des Gzerni Gjorgie durch Jeftich. Original. Pečata nema. Pismu je priložen ovaj dodatak : Ниова екселенция. Честь 1мамо вама явити : у совсршеню овога писма доЬоше намь наши люди, кое смо слали у Босну и доказую намь за целу истину, да су се Францези помирили са Бошняцима Турцима и сад намь прете Турци одунудв, да ове на наев да ударе. Тако я по дужности ohy вама за сващо являти и одь вась соввта примати, него молимь, и ви се старайте за нась. ΧΥΠΙ. Peti'ovaradin, 3. maja 1810. Baron Simbšen saopštava Karadjordju, da se razgovarao sa Stevom Jev tićem u stvari, radi koje je došao, zatim javlja, da je u Bosni nastao sukob izmeđju Francuza i Turaka i ponovno mu savetuje, da se Srbija podlozi Austriji. Радуем се о вашои наклоности и доброй воли к моему сыну, кою ви у писму вашему ючераном показали есте и колико он вама на знаку ваше благоразума обвезан быти xohe, толико сердечно вами у свакой прилици служити жсли. Вашега секретара Стефана бФтича нрислушао есам, прошеша инностранна разумво сам и по разеуждешу царствующих обстоя- телетва нвму мои соввт οτκρϊο и изтолковао есам. Ви даклем от нъта све вете чути, шта ja у вашему еостояшу за вашу корист наиболше быти налазим и као тоброжелател учинити препоручуем. Обаче яенле и обширше иошт све о овоме предмету из писма мога сына на вашега совътног секретара Юговича увидити и уразумъти хоЬете. На смедеревачкога комманданта Вуицу заборавю нисам, него сам ствар нътову но управлсту закона нашега устроио и за дачше опредълеше моему аппеллаще совъту иредао; из кога вас увврити могу, да В.Ю вам у кратком времену о овои ствари отговорити. Вашему носланику прочитао сам ор'1гшално писмо, кое сам в призренш сражеша между Французем и Турком из Травника добш. Он he вас устмено обучити, да су пашал1е травничкШ, кой су у Цетин и оближный вилает послали, за иреволети ондашнв Турке, да град тай и другу садашной иллирической ировинщй припадающу землю своеволно и без крвонролит1а Французом предаду, от Петровца до Ключа, прогнати и без сваке мира надение иовраЬени есу. Ви даклем от стране Босне ништа бояти се немате, ербо нити ввро-