VJESNIK 1. (ZAGREB, 1913.)

Strana - SVESKA 3. - 234

234 дуготрајног мира са Турцима. Неки Черновић покуша у августу 1663., да наговори ратни савет на обнову тих потајних веза са војводама ерпским у турским крајевима. Неодлучни саветници цара Леонолда не знадоше се користити овим предлогом, ма да се тада водно рат против Турака

1

). У смиелу овог предлога je повео касније, 1679. године, акцију Петар Сапари, али мирољубиви ратни савет, бојећи се конфликта с Турцима, забрани Сапарију даље нреговоре и дотицај са Србима

2

). Пећски српски патријарх добио je у то доба од Турака пристанак, да своју власт прошири у неколико и над босанске католике. Отуда настаде конФликат између православних и католика, у којем je често пута интервенирала и аустријска влада

3

). Али нетрпљивост и сукоби православие и католичке цркве у Турској битно се разликовали одсукоба тих цркава на угарском територијуму. Док су православии у Турској стојали ирема државној власти тек у мало болеем односу од католика, дотле су у Угарској католици и у Ердел>у протестанти имали безусловну иотиору државне власти при прогону православних. Међутим се на земљишту Угарске збивали догађаји, који постадоше претеча читавог преокрета у животу Угарске и њених народа. Вођа мађарских незадовољника, гроФ Имре Текели постао je 1680. године знаменити политички Фактор. Ослањајући се на Турке тражио je од цара Леополда покрај других захтева, да му званично уступи целу горњу Угарску, коју je од неког времена Фактично *) Белешка о том гласи: Cernovich erindert die vorige expeditiones und geheime intelligenz mit etlichen waiuoden in Bosnia, Bulgaria und Seruia, bittet umb renouation derselben (Exp. за 1663). 2

) У Prot. Reg. пише под 11. септ. 1679 „Hungarische hof canzley, includitur memoriale, der zu Tottes sich befindenden husarn vnnd die Räzen, so denen Türckhen anhanging vnd von einem edlman Peter Szapari protegiert werden, vmb einstellung solcher schädlichen actionen". 3

) Аустријски носланик на Порти Јован Баптиста Казакова јави из Трнова 20. јула 1669. „Der patriarch von Ochrida in Bosna hat alle vnsere geistliche vnd catholische Christen vnder sich bringen wollen, desswegen ich ein schärften beuelch bey der ottomanischen porten ausgebracht, dass er selbige weiter nicht molestiren könne vnd nichts mit ihnen zu thuen habe" (Turcica за 1669.). Нешто касније, 5. децембра о. г., забележено je у Prot. Ехр. „Casanova, wessen sich die Franciscaner von 18. clöstern in Bosnia wider den griechischen patriarchen von Pechy wegen erhaltenen be. felch vom sultan, dass alle ihre clöster dem patriarchen untergeben sein sollen, beilagen, umb information darüber einzuziehen und sich dieser patrum anzunehmen". Истодобно je унесена у Prot. Exp. белешка „Franciscaner aus Bosnien, in causa inhibitorialien contra des patriarchen der Griechen, dass der bassa in Bosnien ihnen zugefuegte molestiern, einstelle". 23. Фебруара 1671. забележена je у Prot. Exp. ова белешка: „Dupouich, guardianus in Bosnia in der stato Plumbi, bittet umb kayserliche pro

tection wider den schismatischen patriarchen zu Constantinopel, als welcher sie francis

caner, so auch von denen saracenern grosse tyranney leudeten, zu seinem glauben zwingen wö}l§".+