VJESNIK 1. (ZAGREB, 1913.)
Strana - SVESKA 3. - 235
235 имао у поседу и да му дозволи венчање са Јеленом Зрињском, удовицом Фрање I. Ракоција. Цар Леополд иристане средином 1682. на венчање, али остале захтеве Текелијеве остави неиспуњеие. Но кад Текели не хтеде примити од Турака понуђени кра.ъевски наслов и показа ce у још неким приликама пријател,ем аустријским, постану у Бечу попустљивији и званично га признаше за кнеза горње Угарске. На глас о постигнутом успеху Текелијевом порасте на двору султанову самопоуздаље, те ратоборни велики везир Кара МустаФа настави у убрзаној мери раније започето спремање, да удари на Аустрију, да освоји хабзбуршки део Угарске и да нападне на сам Беч. У Бечу ипак нису веровали у рат, jep je цар Леополд хтео по сваку цену мир са султаном и био je готов на попуштаље. Цар je сву пажњу посветио одношају са Француском, jep je то захтевао интерес сроднога шпањолскога двора. Шпаљолски иосланик je непрестано гонио цара, да свакојако одржи мир са Текелијом и са султаном на да сву снагу своју унери против Француза. Ово je био један од разлога, што je Леополд попустио Текелију. Али све попуштање није му помогло, jep средином 1683. крене везир Кара МустаФа страховиту војску на Аустрију. У Бечу су држали у први мах, да не везир напасти Ђур или Коморан и задовољити се освојењем једнога од тих градова. Кара МустаФа међутим освоји 5. јула Ђур па се не хтеде задржавати дуго у Угарској него се крене правце на Беч. 14. јула je већ стојала турска војска под зидинама Беча, одакле je недељу дана пре тога нобегао Леополд, а одбрану града поверио гроФу Ридигеру Штаренбергу. Турци одмах почну јуришати на град, али се опсада отегла те Леополдове војводе добише времена, да приберу велику војску и да иог)у у помои онсађеницима, који су храбро одбијали турске јуригае. На иозив царев крене се и његов савезник, пољачки краь Јован Собјески у помон Бечу те се пољачка војска сједини са херцегом Карлом Лотриншким па заједнички ударе 12. септембра на Турке и у страховитом покол.у нанесу им потиуни пораз. Др. Алекса Ивић.