VJESNIK 1. (ZAGREB, 1913.)

Strana - SVESKA 3. - 221

Живот Срба у Угарској од смрти кнеза Бетлена до друге опсаде града Веча. (1629.—1683). О учешћу угарских Срба у тридесетогодишњем рату тешко je створити јасну слику. Тачно се додуше зна, да се на разбојишту средње Европе бориле и српске чете из Угарске, али у аустријској војсци тога доба било je много Хрвата и Срба из Хрватске и Славоније те je немогуће оделити од љих угарске Србе и приказати их поеебно, а писци, који описују тадање ратне догађаје, не праве разлику између једних и других. Но и за трајања овог рата на и касније, било je на угарском територијуму неколико српских нородица, које су се истицале изнад осталих сународника својих и о којима je остало спомена, али улоге тих Срба нису биле од важности. До веиег значаја није се међу угарским Србима нико уздигао док није почео велики рат за ослобођење Угарске од Турака, односно док није настала сеоба ерпска под АрсенијехМ Чарнојевићем. После смрти Бетленове протерају Ердељци његову удовицу Катарину и изаберу за кнеза грооа СтеФана Бетлена, a овај уступи престо Ђорђу Ракоцију, сину негдањег кнеза Жигмунда те 16. новембра 1630. признаше и стал ежи ердељски Ракоција за кнеза. У хабзбуршком делу Угарске je тада, за владања краља Фердинанда II. (умро 16. Фебруара 1637.) и Фердинанда III., а под утидајем верскога рата, ухватила маха католичка пропаганда, којој je главни представник био кардинал Петар Пазман. При крају тридесетогодишшег рата умешао се и Ракоци у догађаје, нагоњен понајвише прогоном протестаната у хабзбуршком делу Угарске. У новембру 1643. склопио je савез са Швеђанима и Французима и објавио рат Аустрији, те je одмах на почетку освојио Кошице и скоро целу горњу Угарску. После овога ратовало се са променлшвом срећом, док се кнез није измирио са Фердинандом III. на основу новог уговора, склонл^еног у Линцу 16. децембра 1645. По том миру добије Ракоци осим других уступака Кошице и седам горњоугарских жупанија.