VJESNIK 1. (ZAGREB, 1913.)

Strana - SVESKA 2. - 152

152 svojom, i tako razborit učini se retorik ili besidnik, dà Cicerona u njemu uskrsnuta razmišljahu. A budući da jedno srce plemenito i na više potezi, toga radi Jerolim kako no prvi činjahu filozofi odluči po svitu pojti ter dubje i različnije izviditi nauke, krsti se dakle, ter bilu svitu kako: no običaj biše na na se prijamši i s Pavljinom i Bonosijom jide u Francu i na putu u mestu Konkordije od Frijula polak Pavla, mesta onoga biskupa, nikoliko počinu vri

mena, s kim takovo uze prijateljstvo, da potle iz Sirije posla mu s. Pavla prvoga pustinjaka život upisan. A odonle dilivši se dojde u Treveri ter knjige s. Ilarija nikc ondi našadši.rukon ispisa(h) svojom ter opet natrag vrativši se dojde u Akvileju, potom prošadši gore, ke latinsku zemlju od Panonije ili Ba

novine (dile), na didinstvo dojde svoje i ondi sestru svoju nikim boga bojećim preporučivši ženam, zašto jur otac i mati martvi bihu, jide hodeći projti gršku zemlju. I otac pojde Traciju, Misiju, Bithiniju, Galaciju, Kapadociju, Ciliciju, Siriju i ulize u Antiohiju, gdi sveti(m) Alarijon biskupon posta. Nikoliko vri

mena cvatiše u to doba vele naredba jeremitov ili pustinjakov, tako da puna Sirije pustinja pokornikov biše, kih s. žitak videći Jerolim duhom s. nadahnut svim srcem odluči naslidovati jih i jide dakle u družbu s trimi : Inocentio, llarijo i Jeliodo(r), od kih dva ova prva "u kratko umrihu vrime, a Jeliodor samoga ostavivši Jerolima vrati se natrag. Tu u 'noj pustinji Jerolim osta lita 4 uzdišući i suze roneći, u prsi kamenon se udarajući, korenje i travu jidući ter vodu pijući. Zemlja postelja, nebo pokrivalo, zvižde, živina ter škopjuni družba biše njegova, kosti samo ter koža crna i gola na njem se vijaše, kako on jisti piše, da ga ganutja pultena bludon (ne)napastovahu. Nakon 4 leta poželi s. mista, bog tako hoteći, da Jerusolim pohodi i pokle zavit svrši svoj, dojde mu volja židovsko naučiti se pismo, ko ukratko vrime, kako on piše, velikin trudom dobro nauči, zašto odveć nikako, u svi

tovnom naslajivaše se pismu. Zato jednoć pokara ga bog, čini(v)ši ga od anjela kruto izbiti, govoreći mu, da već Cicirijanirç jest. nego kršćanin. Ki od tada poganske odvrže knjige i svimi načini k svetomu pismu pridruži se. Toga cica jide u Antiohiju, gdi od Pavlina biskupa prija rede od misnika, let 30 tada jimajući. Sliša glas velikoga Grgura Nazijanzina, biskupa carigradskoga, jide k njemu i za učenika podloži mu se i mnogo u pismih diči se svojih, da je bi učenik njegov. • U to doba nike jerečije bihu iznikle na svitu, te Damaso papa oteći ukinuti svim biskupom od istoka zapovidi u Rim dojti, moju kimi Jerolima sama k sebi, koga s velikim prija poštenjem kako onoga, koga jur po pismih dobro znadiše, ki tu Jerolem u onom kunciliju najnaučeniji meju svimi biše čisto učaše, živo nukaše, saznano odgovaraše, duboko se prigovaraše, razborno govoraše, tako da ovo jest nebeski a ne zemaljski, svi govorahu. Svršivši se kuncilij čini Damaso Jerolima ostati kod sebe, ter mu jednu dade parohiju kako no godinali sad jimaju i zato se s klobukon pise godinalskin. Sta u Rimu leta 3 pišući i pripovijedajući ondika božanstveno i mnogimi ostalimi pismi prinese, s kimi crikvu prosvitli katuličansku., A budući da drugo prid očima ništave nego kripost i službu božju jimaše, zato po smrti Damasa mnogi ga ne navijahu, kim hotiše misto dati kako on u pustinji nakajajući se, bogu služeći, dili se Rima i pojde u Jeruzolim poli jasal, gdi se Isus rodi, kloštar