VJESNIK 11. (ZAGREB, 1909.)
Strana - 115
„I kći vu Grobniku sama sobum beše, „0 nesretno dite, što si sad? štima. „Sada ti ne dvore okol tvoji slugi, „Braća ni sestrice, sada si i ti v takve tug „Vnogi kapitani vsi su ti dvorili, „A sada da su jako tebe odurili, „Hotel bi još reći nešto sad od bana „Ili prvić vreme viteza zebrana, „Cakal kak je dugo po milošći suženj, ,,Hodeć po hiži kak i drugi suženj !" Gore vu nekom mestu, ko je blizu Beča, Tamo ga je bila zanesla nesreća. V reštu je š nim bil gospodin Tržački, Cesaru se moleć sakojački. Ali nijednomu ne milošća dana, . Jaj kak su nesrećna gospoda zebrana. Horvatskoga buduć orsaga glavar, Ter si jošće za to ništa ne maraj. Neg im sentenciju takvu donesoše, Da se obem zemu glave, zmožni bože. Kada to začuju nesretna gospoda, Da ne premišljavaju molbe niti roda, Gospodin Tržački poče se moliti, Da b' mu dopustili s Zrinskem govoriti. Nemška gospoda to im dopustiše, Da b' jeden k drugom dojti mogel bliže. Kada se zestahu suze zbrisavajuć, Lepo jeden drugog plačuć, kušuvajuć, Zrini Petru jošće Tržački zakriknu, Žive suze točeć pred njega pokleknu: „0 ljubljeni švogor, dika srca moga, „Ostavit moram sada sveta čalarnoga, „Za ljubav te prosim raspetoga boga, „Ne srdi se ti (na me) zaradi toga, ,,Ar kako zaradi mene hoćeš vumreti ,,I željnu dušicu još danas spustiti. ,,Ne srdi se na me, kaj ostavljaš ov svet, „Mojega srdašca gumeliumski cvet!"
